Вијести

JEDNOKRATNA POMOĆ ZA DJECU SA POSEBNIM POTREBAMA

6. decembar | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

Povodom 3. decembra Međunarodnog dana posvećenog osobama sa posebnim potrebama Aktiv žena i mladih sindikalne organizacije RiTE Ugljevik uručiće jednokratnu pomoć u iznosu od 100 konvertibilnih maraka porodicama naših radnika koje imaju djecu sa posebnim potrebama.

Na ovaj način je Aktiv žena želio da pomogne sedam ovakvih porodica koje imaju djecu sa nekim oblikom invaliditeta, ali i da skrene pažnju na poteškoće i probleme koje lica sa hendikepom imaju i sa kojima se bore.

U svijetu svaka deseta osoba živi sa invaliditetom, a većina se suočava sa nerazumijevanjem i diskriminacijom.

Опширније


Сазвана Ванредна сједница синдикалног одбора

4. decembar | Категорија: Синдикални одбор | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

ВАНРЕДНА СЈЕДНИЦА СИНДИКАЛНОГ ОДБОРА

Опширније


Одговор Управи на Допис број 2765/19

3. decembar | Категорија: Синдикални одбор | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

ОДГОВОР УПРАВИ НА ДОПИС

Опширније


Захтјеви

27. novembar | Категорија: Синдикални одбор | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

zahtjevi 27.11.

Опширније


Članice fondacije Lara posjetile RiTE Ugljevik

25. novembar | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

 

SVAKO IMA PRAVO NA ŽIVOT BEZ NASILJA

 

Povodom obilježavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama u RiTE Ugljevik u organizaciji Aktiva žena i mladih sindikalne organizacije RiTE Ugljevik upriličeno je predavanje za radnice preduzeća na temu „Pravo na život bez nasilja“. Radnice RiTE Ugljevik s pažnjom su slušale zanimljiva izlaganja gošći iz fondacije „Lara“ Mirzete Tomljanović, tehničke koordinatorke Sigurne kuće  za žene i djecu iz Bijeljine, kao i Milijane Krsmanović,  žrtve nasilja.

Mirzeta Tomljanović je istakla da je porodično i svako drugo nasilje nad ženama nedopustivo, te da svaki oblik nasilja treba obavezno prijaviti.

Govoreći o aktivnostima fondacije „Lara“ kao i o pravilima rada sigurne kuće, ona je rekla da je rad Sigurne kuće definisan Zakonom o zaštiti od nasilja u porodici i Pravilnikom o standardima za realizaciji Sigurne kuće koje je donijelo Ministarstvo porodice, omladine i sporta RS. Sigurna kuća ima pravnicu, psihologa, socijalnu radnicu i medicinsku sestru koje čine stručni tim Sigurne kuće. Dežurstvo osoblja i dostupnost Sigurne kuće obezbijeđeni su 24 časa, sedam dana u nedjelji. Žene i djeca u Sigurnoj kući dobijaju smještaj ishranu, savjetodavnu i psihološku podršku, medicinsku, pravnu i socijalnu pomoć, kao i pružanje podrške pri kontaktu sa nadležnim institucijama.

„Naša misija je da budemo na strani osoba koje su preživjele nasilje, da radimo sve što možemo da se nasilje ne ponovi i gradimo društvo u kojem će žena da bude osnažena, zaštićena od nasilja i uključena u donošenje odluka u javnom i privatnom  životu“, poručila je Mirzeta Tomljanović.

Broj telefona na koji je moguće prijaviti nasilje je 1264 i pri pozivu ovog broja nije neophodno da onaj ko prijavljuje nasilje ostavlja svoje podatke.

Milijana Krsmanović je mlada žena, majka troje djece koja je godinama bila žrtva porodičnog nasilja. Ona je hrabro ispričala svoju životnu priču. Naime, prilikom trećeg porođaja doživjela je pucanje očnog dna i ostala je gotovo slijepa. Od tada je nasilje nad njom postalo sve izraženije i nepodnošljivije. Ni ona se nije odmah odlučila da potraži pomoć, ali kada je shvatila da je bolje i za nju i za njenu djecu da se sklone, obratila se roditeljima i fondaciji „Lara“. Njena odlučnost u životnoj borbi, kako podrška roditelja i naročito fondacije „Lara“  dovela je do pozitivnih rezultata. Ona i djeca su se sklonili od nasilnika, završila je kurseve za slabovide i slijepe osobe i fizioterapeutsku školu i sada je uspješna mlada žena koja kao fizioterapeut radi u bijeljinskoj bolnici i izdržava svoje troje djece. Ona je svojim primjerom pokazala da je uspjeh moguć i da je na vrijeme važno potražiti pomoć.

Radnice RiTE Ugljevik su ovom prilikom pozvane da, bilo da su žrtve nekog oblika nasilja ili da su svjedoci nasilja, da nasilje obavezno prijave jer svako ima pravo na život bez nasilja.

Опширније