Вијести

Стојановић: Термоелектране, најчешће, неаргументовано оптужене

21. januar | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

Предсједник Савеза инжењера рудара и геолога Републике Српске Цвјетко Стојановић тврди да не постоје релевантни подаци на основу којих би се могло закључити који је удио термоелектрана, топлана или енергана, које користе угаљ као гориво, у укупној емисији штетних гасова.

- Бројни су извори загађења ваздуха, а њихов састав и број првенствено зависе од степена развијености друштва, односно друштвено-економских могућности конкретног подручја – наводи Стојановић.

Он напомиње за Срну да су, осим природних /ерупције вулкана, пустињска и космичка прашина, те гасови, који настају у великим акватичним срединама, као што су океани и велика језера/, најзначајнији извори загађења ваздуха и антропогеног поријекла /створеног људском дјелатношћу/.

- Извори тог загађења су велики индустријски објекти попут термоелектрана, енергана, топлана, индивидуалних ложишта, који спадају у стационарне изворе загађења, те разна врста возила, као и велики број кућанских апарта који спадају у категорију нестационараних загађивача – прецизира Стојановић.

Здравствена истраживања показују да су лебдеће честице промјера мањег од 10 микрометара /ПМ10/ штетне за здравље, али су још штетније честице промјера 2,5 микрометара, јер због овако малих димензија продиру дубоко у плућа и дуго се тамо задржавају.

- Честице веће од 10 микрометара углавном се задржавају у носу, устима и грлу. Важно је знати да лебдеће честице нису јединствене по саставу, него зависе од извора, а неке могу бити врло штетне и канцерогене. Ако такве честице на себи носе неке проблематичне спојеве, на примјер тешке метале, оне могу узроковати здравствене проблем – упозорава Стојановић. Cvele

Он наглашава да је домаће, а и регионално законодавство усвојило стандарде, методе мјерења као и препоруке са прописима ЕУ.

- Стручна јавност истиче да повишене вриједности лебдећих честица у ваздуху нису драматичне, мада се не могу назвати безопасним – истиче предсједник Савеза инжењера рудара и геолога Републике Српске.

Стојановић подсјећа да су мишљења експерата прилично супротстављена, почевши од тога да једни сматрају како је главни узрок климатских промјена, односно емисије штетних гасова, рад термолетреана, топлана и елетрана, до оних који заступају став да су узроци многоструки.

- У могуће узроке спадају и положај Земље у односу на своју осу, ерупције вулкана, периодичне појаве на земљи, крчење шума, велике животињске фарме… Неки експерти сматрају да је удио термоелектрана, по реду величине, од један до два одсто у укупној емисији штетних гасова – напомиње он.

Тешко је рећи, каже Стојановић, ко је у праву у вези са овим питањем, али се са сигурношћу може навести да су узроци многоструки, те да је прича о обновљивим изворима енергије прилично излобирана, а да се термоелектране најчешће неаргументовано оптужују за наведене појаве.

Он објашњава да је „РиТЕ Угљевик“ еколошка питања ријешила изградњом постројења за одсумпоравање и новим филтерским постројењем, а огроман значај придаје се и рекултивацији деградираних површина на руднику.

Стојановић напомиње да се мора више инвестирати у рјешавање еколошких питања у постојећим постројењима, како би се продужио њихов рад, као и да је потребна изградња савремених, функционално ефикаснијих и еколошки прихватљивих постројења.

- Изградњом постројења за одсумпоравање димних гасова, а прије тога реконструкцијом електрофилтерског постројења, Термоелектрана Угљевик је начинила огроман корак ка задовољењу прописаних норми. Посљедних 20 година интензивно се ради на рекултивацију деградираних површина чиме ће се укупни ефекти рада ове ТЕ значајно побољшати кад је ријеч о заштити животне средине – наводи Стојановић.

Са друге стране, истиче он, као посљедица тога доћи ће до значајних повећања трошкова рада, што ће свакако утицати на конкуретност.

- У овако супротстављеним условима неопходно је изналажење рјешења којим би се на неки начин компензовао рад ове електране у будућем периоду – сматра Стојановић.

Он подсјећа да је на недавно одржаном међународном научном скупу у Угљевику „Значај и перспективе угља у условима енергетске транзиције“ генерални закључак био да експлоатација и кориштење угља остају приоритет у производњи електричне енергије.

- Признати стручњак и универзитетски професор Карстен Дребенштет изнио је податак да Њемачка, која је трећа најјача економија у свијету, половину енергије обезбјеђује управо из фосилних горива – наводи Стојановић.

Он је нагласио да сасвим сигурно алтернативни извори енергије, којима се свијет окреће, могу у блиској будућности да узму примат над стандардним изворима.

- Дугорочно посматрано, производња електричне енергије из обновљивих извора не може замијенити конвенционалне капацитете, што наводи на закључак да ће угаљ и у будућности бити примаран извор енергије. Тим прије, ако се има у виду да је ријеч о јединственом, глобално доступном, јефтином извору, који уз мало више поштовања треба да буде сигуран и поуздан ослонац будућег развоја, поготово у неразвијеним земљама попут наше – наводи Стојановић за Срну.

То подразумијева стварање услова за експлоатацију угља те његово енергетско коришћење у складу са принципима одрживог развоја, односно рационално управљање уз пуно уважавање социјалних, економских и еколошких ризика.

- Ти услови, прије свега, односе се на високу ефикасност те на ниске емисија штетних гасова, како би била обезбјеђена конкурентност у односу на остале изворе – додаје Стојановић.

Он закључује да, глобално гледано, са популацијом од девет милијарди људи на Земљи, одржива рјешења добијања енергије са бољом заштитом животне средине и смањењем сиромаштва дугорочно зависе од технологије чистог – зеленог угља.

Опширније



Radost novogodišnjih praznika za mališane

30. decembar | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

Sindikalna organizacija Rudnika i termoelektrane Ugljevik dodijelila je danas 450 novogodišnjih paketića za djecu do 7 godina radnika ovog preduzeća.

Predsjednik komisije za dodjelu paketića, Davor Prelić izrazio je zadovoljstvo jer se tradicionalno mališanima na ovaj način uljepšaju predstojeći praznici.

- Zadovoljstvo je veće jer broj djece se povećava, a dječiji osmijeh i radost su neprocjenjivo blago, istakao je Prelić.

Prije dodjele paketića bijeljinsko Pozirištance „Maslačak“ odigralo je na radost mališana predstavu „Pepa prase“.

Prema riječima glumice Natalije Stankić predstava je bogata scenografijom i dešavanjima.

- Već treću godinu uveseljavamo mališane ovde u RITe Ugljevik, ima puno djece i jako lijepo reaguju na našu predstavu i poklone koje dobijaju, rekla je Stankićeva.

Ona je rekla da ovo pozorište radi već pet godina a da ima 15 glumaca koji rade širom Republike Srpske.

Опширније


Актив жена и младих РиТЕ Угљевик у манастиру Тавна

23. decembar | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

Чланице Актива жена и младих РиТЕ Угљевик су дана 22.12.2019. године посјетиле манастир Тавну, m_IMAG2725у селу Бањица,  граду Бијељина који се налази на тромеђи  три општине (Бијељина, Зворник, Угљевик), гдје је свечано прослављен празник који је посвећен дјеци ДЈЕТИЊЦИ. Послије свечане Литургије, чланице су имале дивно дружење са игуманијом и монахињама манастира Тавне.

Испуњена је и последња активност, која је предвиђена Планом активности за 2019. годину.

Опширније


УГЉЕВИК – РУДНИК И ГРАД : промовисана књига Петра Томића

17. decembar | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

Синоћ је, у препуној сали угљевичког Центра за културу  промовисана књига “Угљевик рудник и град”, аутора Петра Томића, човјека који је цијели свој радни вијек провео у Руднику и термоелектрани у Угљевику, радећи као инжењер у производњи, обављао је функцију техничког директора Рудника, а затим и директора Рудника Угљевик  и Директора РиТЕ Угљевик.

На почетку ове пригодне свечаности, аутора књиге, сараднике и присутне поштоваоце рада и дјела Петра Томића, поздравио је Др Чедомир Стојановић, вршилац дужности директора Рудника и термоелектране Угљевик,  упутивши изразе великог поштовања и захвалности аутору књиге, господину Петру Томићу и изразио задовољство у име свих радника овог нашег електро-енергетског гиганта и своје лично име што смо суиздавачи и што је ова књига објављена у поводу 120 година рударства у Угљевику..

О  књизи у којој је Петар Томић приказао историјат развоја Рудника, као и развој Угљевика и његових становника у контексту друштвено-политичких збивања тога времена, говорио је уредник Слободан Марковић, а у име издавача  Јован Цвјетковић, директор Народне библиотеке „Филип Вишњић“ из Бијељине.

У току промоције Петар Томић се захвалио издавачима РиТЕ Угљевик, без којих како каже књигу не би могао никада сам одштампати, затим уреднику књиге Слободану Бобану Марковићу, коректору Светлани Симианић, графичком дизајнеру Аци Миловановићу, Жики Мићановићу, Слободану Наћићу и свима који су помогли да књига угледа свјетлост дана.

Уредник  књиге Слободан Марковић је посебно истакао значај ове књиге, коју би требала како каже имати свака кућа у Угљевику. Књига „Угљевик – рудник и град“  је историја Угљевика и рудника и као таква је заиста споменик једном времену и људима, који не треба да се забораве.

 

 

Опширније


Закључци са Округлог стола о значају и перспективама угља …

14. decembar | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Coa Milovanovic Нема коментара

Значај и перспективе угља у условима енергетске транзиције

 Закључци

Eксплоатација угља обавља се у све сложенијим условима који са аспекта одвијања експлоатације, те припреме и сагоријевања угља представљају ограничавајуће факторе. Са друге стране, развој и нова сазнања у разним научним областима на које се ослањају рударство и термоенергетика, уз примјену савремених технологија и нових материјала као и расположивих информатичких ресурса омогућавају да се обухвати све већи број релевантних фактора, чиме се проширује домен и могућности експлоатације угља.

Наиме, један од основних предуслова одрживог привредног развоја код организација која се баве експлоатацијом и рационалним управљањем необновљивих природних ресурса је у повећању ефикасности њихове експлоатације, у смислу бољег искоришћења резерви, смањењ несклада између производње и експлоатационих резерви, кроз додатна истраживања, те испуњења бројних захјева који се, прије свега, односе на заштиту животне средине.

Одржива експлоатација и енергетско коришћење угља мора све више рационално да управља и са социјалним и еколошким ризицима са аспекта трошкова високе ефикасности и ниских емисија штетих гасова, али свакако реално упоредиво са свим другим примарним и обновљивим изворима енергије. Глобално гледано са популацијом од 9 милијарди људи, одржива рjешења добијање енергије са бољом заштитом животне средине и смањењем сиромаштва дугорочно зависи од, еколошки гледано, чистог-зеленог угља (Green Coal Solutions – GCS).

Сасвим је сигурно да производња енергије из обновљивих извора, догурочно посматрано, не може замијенити конвенционалне капацитете, што наводи на закључак да ће угаљ и у будућности бити примаран извор енергије, тим прије ако се има на уму да се ради о јединственом, глобално доступном, јефтином примарном извору, који уз мало више поптовања треба да буде сигуран и поуздан ослонац будућег развоја.

Реално предвиђени стратешки годишњи раст производње угља подржава, оправдава али закључно и обавезује у наредном периоду следеће:

  • Коришћење угља као примарног енергетског ресурса за ревитализоване и осавремењене старе, ургентне планиране замјенске и нове ТЕ, које у односу на друге изворе имају најниже одрживе ризике и обезбјеђују највећи профит.
  • Убрзана реализација чистих-зелених технологија угља.
  • Појачане едукационе и медијске активности за већ уочене неопходне промјене начина размишљања јавности и државних институција у односу на енергетску одрживост, поузданост и независност које фаворизују угаљ.
  • Афирмација националне политике и законске регулативе која подржава експлоатацију и коришћење угља са усвојеним избилансираним приступом еколошкој трансформацији.

 

Угљевик , 05.12.2019.

Председник Организационог Одбора

Др. Цвјетко Стојановић

Опширније