Заказивање састанка, обавјештење

ZAKAZIVANJE SASTANKA

Закључак са сједнице Одбора синдиката Електропривреде Републике Српске одржане 23.08.2016.године

Закључак са сједнице Одбора синдиката Електропривреде Републике Српске одржане 23.08.2016.године

ПОСЛОВНА ЕДУКАЦИЈА – Како да састанак буде успјешан

ПРИПРЕМА ЈЕ КЉУЧ УСПЈЕХА

Колико састанака имам за собом, сада ће неко да ме учи како да држим састанке? Шта ту има да се учи? Можда ће се ово запитати неко ко сматра да му велики број састанака на којима је био или их је држао, обезбјеђује потребна знања и вјештине, и да нема потребе да више учи. Ипак, препоруке стручњака указују да за успјешност састанка није довољно искуство изражено
у њиховом броју. Истраживања показују да чак 36 одсто састанака не постиже циљ због којих су одржавани, а трећина времена проведена на састанцима је изгубљена. Истраживање је спроведено на узорку 1000 менаџера у САД.
„Ма, ми то знамо“
Да ли сте се послије неког састанка запитали о чему смо то разговарали, шта смо се договорили, шта је мој задатак, зашто сам уопште био на овом састанку? Ако јесте, нисте једини, јер та питања себи постављају пословни људи широм планете. Поменуто истраживање указује да велики број састанака, умјесто да „изради“ квалитетне идеје и одлуке, само повећава конфузију, неодлучност и неодговорност, при чему су стрес и фрустрација код учесника састанка пратећа појава.
Састанци треба да кроз размјену мишљења и сучељавања ставова донесу најквалитетније одлуке, или, да се на њима већ донијете одлуке саопште и појасне онима који треба да их спроводе. Циљ им је да смање тензије или ријеше конфликте, како међу учесницима састанка, тако и у самој организацији. Примједбе на квалитет састанка, увијек треба да буду усмјерене на онога ко припрема и води састанак, јер само од њега (њих)
зависи да ли ће се учесници састанка разићи са јасним ставовима у вези са темама, због којих су и дошли на састанак.
Узрок бројних примједби на (не) успјешност састанка налази се у чињеници да велики број компанија у свијету не спроводи никакву обуку за организовање и вођење састанака, јер се сматра да „ми то знамо“. А према спроведеним истраживањима, менаџери више од половине свог времена проводе управо на састанцима. Теорија препоручује да сваки састанак треба да има шест битних ставки: ЦИЉ, АГЕНДУ, ПРИПРЕМУ, ВРИЈЕМЕ, ФОКУС И УПРАВЉАЊЕ.
Састанак треба да има циљ, зато прије сазивања састанка треба одговорити на питање – да ли нам тај састанак уопште треба? Ако се процијени да нам је потребан, утврђује се агенда (садржај састанка), која треба да садржи све теме које се као предлог шаљу учесницима, с молбом да предложе допуну. Коначну агенду утврђује онај ко организује састанак. Нема никаквог разлога да дневни ред састанка буде кратак и нејасан. Теорија истиче да менаџери не треба да се плаше дневног реда, који садржи много информација о тачкама којима ће се бавити. Такав днени ред показује да су се организатори састанка добро припремили и наговјештава да ће он бити успјешан. Савјетује се да дневни ред садржи од три до шест тачака. Ако има још питања која треба да се размотре, боље је да се закаже још један састанак. Тачка „разно“ не треба да буде дио дневног реда, јер се по правилу претвара у непотребно одуговлачење и губљење времена.
Ако учесник састанка жели да се разговара о некој теми, треба да се обрати особи која води састанак, са захтјевом да прошири дневни ред, а не да тражи да то буде под „разно“. Уз дневни ред се, по правилу, достављају материјали и информације, који ће допринијети успјеху састанка. Материјали морају бити концизни и конкретни.
Припрема подразумијева да особље које организује састанак утврди термин, који одговара свим учесницима састанка, обезбиједи салу и све техничке услове за одржавање састанка, провјери да ли раде рачунари, озвучења, пројектори, видео-везе, одштампа материјале за састанак. Организатор састанка треба да одреди чланове тима, који ће бити задужени за извјештавање о одређеним темама и за предлагање закључака о којима ће се изјашњавати чланови тима.
Није добро да се закључци формирају спонтано, усмено и послије дискусије. То упућује да организатор и његов тим нису имали визију како да ријеше неки проблем. Позив за састанак садржи: дневни ред (свака тачка треба да има утврђено вријеме за дискусију), информације гдје се одржава састанак, када почиње и када ће се завршити, име особе која сазива и води састанак, учеснике састанка, записничара, особе које ће представити одређене теме…
ПОШТОВАТИ АГЕНДУ, АЛИ И ЉУДЕ
Састанак треба да започне у најављено вријеме, чак, иако сви учесници нису присутни. Чекање оних који касне је омаловажавање оних који су дошли на вријеме.
Последица може бити то, да на наредним састанцима буде све мање оних који долазе на вријеме.
Ако унапријед нисте одредили вријеме трајања састанка, постоји опасност да састанак траје, док се сви присутни не испричају. Тада је ријеч о не професионалном приступу послу, па се намеће питање – ако се не поштује термин састанка, како ће се поштовати термини утврђени за важне пројекте. Експерти се слажу да састанци не би требало да трају дуже од два сата. Окупљања која трају цио дан, треба да се подијеле у мање састанке, са више пауза. Ако има више учесника, састанци треба да буду краћи. Група од шест људи може конструктивно да комуницира и дуже вријеме, али група од 30 до 60 људи може само да сједи и слуша нечије „излагање“. Састанци са више од 15 присутних захтијевају већу формалност, поштовање, одређене процедуре и правила, што такве састанке чини сложенијим и мање спонтаним. Важни састанци на којима се одлучује и рјешавају проблеми не треба да имају више од 15 учесника.
Фокус састанка треба да буде агенда – ДНЕВНИ РЕД.
О фокусу брине вођа састанка. Састанак мора да има предсједавајућег. Прије преласка на дневни ред, он саопштава правила рада. Пожељно је да буду донијети концензусом. На редовним састанцима једном донесена правила се подразумијевају.
Предсједавајући даје и одузима ријеч, води састанак по дневном реду, формулише закључке послије дискусија, даје приједлог одлука на гласање, и казује особи која води записник шта је битно да буде у записнику. Предсједавајући даје највећи допринос на почетку састанка, у својој уводној ријечи, када својим наступом и тоном даје печат читавом тону састанка. Али, он не мора да има највишу функцију од свих присутних. Састанку може да присуствује и, на примјер директор, али то не значи да он мора да предсједава. Он ће, захваљујући функцији, бити најважнија особа на састанку, што не значи да треба први да узме ријеч, да излагање претвори „у предавање“ и да користи тон којим ће „угасити“ могућност сваке полемике о изнијетим ставовима. Па ко ће хтјети да послије њега дискутује? Он треба да се јави када чује шта су присутни рекли и да обједини све то у неке поруке, смјернице…. Својим понашањем, треба да буде примјер. Не смије да се мимо предсједавајућег укључује у дискусију, а када даје примједбе, треба да буде тактичан и да полемише о ставовима, а не сличностима. Учесници се не
критикују јавно на састанку, већ у четири ока. Мора да води рачуна, и о изразима лица и говору тијела, како не би увриједио друге учеснике.
П Р А В И Л А
Правила за састанке: унапријед се утврђује вријеме почетка и завршетка састанка: састанак почиње и завршава на вријеме; дневни ред се шаље унапријед, како би се омогућиле допуне дневног реда; учесници састанка треба да добију квалитетне информације: група је отворена за све нове идеје; неслагања се рјешавају кроз отворену дискусију; идеје и ставове поткријепити примјерима, приједлоге и идеје саслушати пажљиво с добром намјером; мишљење учесника треба бити вредновано, без обзира на положај у предузећу; дискусија треба да води ка реализацији циља састанка, нису дозвољени лични напади (увреде, сарказам, омаловажавање…); учесници састанка треба да дају допринос састанку; предсједавајући обавјештава учеснике о нивоу повјерљивости материјала; поштовати дневни ред и правила рада на састанку; одлуке доносити концензусом; донијете одлуке
треба да поштују сви учесници; записник садржи све битне одлуке, закључке и дискусије и вјерно одражавају дух састанка; анализирати реализацију закључака са претходног састанка.
Поштовање наведених корака и препорука, води ка успјешном састанку,
тврди се у свим књигама из области менаџмента.

КАНЦЕЛАРИЈА
СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Закључак СО и одговор на Обавјештење Управе

Синдикални одбор РиТЕ Угљевик, на  сједници одржаној 09.08.2016. године, донио је Закључак по коме изражава своју забринутост за шестомјесечно пословање Предузећа. Такође, на истој сједници , Синдикални одбор је усвојио Одговор на Обавјештење бр. 12841/16 Управе Предузећа.

zakljucak

odgovor

Захтјев за сазивање хитног састанка Синдикалног одбора са Управом РиТЕ Угљевик

Синдикални одбор РиТЕ угљевик, на својој сједници одржаној 26.07. 2016. године, усвојио је ЗАХТЈЕВ  за хитан састанак са Управом РиТЕ Угљевик.

Zahtjev za hitan sastanak sa Upravom

Како Матија Бећковић дефинише заосталост

Матија Бећковић:

                                    О заосталости

Заосталост је постала једна врста моде. Помодно је и популарно бити заостао… Цивилизовани са завишћу гледају на заостале. Заостали су постали носиоци напретка, синоним здравља, авангарде.

Из заосталости се не може назад. Заосталост зна само за напред. Данас само заосталост може да корача крупним корацима.

Једино заостали имају будућност.

Само још гладни имају наде да ће бити сити. Сити су већ сити.

Као што поцепани имају лепши сан од елегантних, само још поробљени могу сањати слободу.

Отуда супериорност заосталих лежи на чврстим основама. Њихова будућност је сасвим извесна. Од историје цивилизованих они ће кројити себи будућност. Немају разлога да понављају очигледне грешке и глупости.

Гладни и боси, пуни снова, наде и снаге, заостали ће тек доживети носталгичне тренутке наше лепе прошлости. Наше најлепше успомене тек треба да буду њихова стварност.

Њиховој доколици није потребна научна фантастика. Они сањају виљушке, точкове, пегле, прве новине, проналазак филма, радија и телевизије.

Они су гладни наше ситости.

Дивног ли узбуђења, величанствене ли глади и радозналости.

Благо заосталима, тешко онима који то нису!

Благо још увек жељнима правде, слободе и једнакости! Једино они имају за шта и живети и умрети. Једино ће још они бити храбри, часни, слављени. Они ће тек имати своје песнике!

Поучени искуством већ ситих и цивилизованих, они ће подизати блиставије револуције и водити спектакуларније ратове.

Њихов Наполеон биће виши. Њихов Александар Македонски живеће дуже. Њихов Брут неће убити Цезара.

Тешко онима који су на циљу. Они су без циља. Они који су остварили своје снове, немају више шта сањати. Слободни ће трунути у непроменљивости слободе. Сити среће, они ће се окренути несрећи.

Тако, док идеал примитивних остаје добро, еманциповани блазирано траже промену у злу.

Цивилизовани пуне своја гробља самоубицама, заостали – гладнима.

Сити би хтели да довикну гладнима, да није сва срећа ни у ситости, али их гладни не чују. Одевени се скидају, постају нудисти, а голи краду њихова одела, хладно им је и жељни су елеганције.

Заостали сваки залогај проглашавају празником, сваки дан кораком ка срећи.

Цивилизовани гледају заостале на малим и великим екранима, не могу да се начуде тој хладнокрвности која никуда не води. Кају се за своју радозналост и нестрпљење, радо би из гледалишта утрчали на терен да сами суделују у игри. Међутим, касно је. Свако само једанпут пролази свој пут. Уназад се ништа не може исправљати. Унапред може, и то ће заостали учинити.

Будимо добри са заосталима, можда ће нам поклонити који залогај своје глади и који гутљај своје жеђи.

(„Искра“)