Главни одбор Синдиката удружених радника енергетике Републике Српске упутио је ОТВОРЕНО ПИСМО Народној скупштини РС, Влади РС и Министарству за рад и борачко-инвалидску заштиту у коме је изнио свој став поводом усвајања Приједлога Закона о раду по хитном поступку.
Otvoreno pismo o Zakonu o radu
Опширније
Конфедерација синдиката Републике Српске, Главни одбор Синдиката удружених радника енергетике Републике Српске и Синдикални одбор Рудника и термоелектране Угљевик, анализирали су радну верзију Закона о раду, консултовали правне стручњаке и на основу детаљне анализе навели бројне примједбе и сугестије на радну верзију Закона о раду. Овим путем позивамо све чланове синдиката и запослене да дају своје приједлоге и сугестије које бисмо упутили вишим нивоима синдикалног организовања у циљу предлагања амандмана на понуђена законска рјешења.
Опширније
Предсједник Синдикалне организације РиТЕ Угљевик заказао је сједницу Синдикалног одбора за 08.12.2015. године, са почетком у 8 сати. На сједници ће се, између осталог, наставити започета расправа о Закону о раду.
Dnevni red za sastanak SO,08.12.2015.god.
ОпширнијеСиндикални одбор РиТЕ Угљевик оджао је своју редовну сједницу 01. децембра ове године, на којој је, између осталог, донио сљедеће одлуке и закључке:
Синдикални одбор одлуке од 01.12.2015. године
Радни текст новог Закона о раду, објављен у форми радног материјала, можете прочитати нан нашем сајту или „скинути“ на ваш рачунар:
ОпширнијеBroj:835/15
Datum:02.11.2015.god.
Na osnovu clana 33,Pravilnika o organizaciji i radu Sindikalne organizacije,Predsjednik SO zakazuje sastanak Sindikalnog odbora,kiji ce biti odrzan 04.11.2015.god. u 08 sati,velika sala Upravne zgrade,i predlaze:
D N E V N I R E D
1.Izvjestaji sa sastanaka koji su odrzani po Podruznicama RJ,,RUDNIK,,i RJ,,TERMOELEKTRANA,,
2.Priprema za sastanak sa Upravom RiTE Ugljevik
3. Razno:-Upoznavanje Sindikalnog odbora sa Zahtjevom za odrzavanje sastanka Odbora sindikata ERS-a
-Usvajanje Odluke na odlazak na Seminar iz oblasti Zakona o bezbjednosti i zdravlju radnika,Beograd
12.11.2015.god.
Dostaviti:
1.Sindikalni odbor(registar)
2.SAJT Sindikata
3.OGLASNE PLOCE 3X
P R E D S J E D N I K
Zoran Micanovic,dip.inz.rudarstva
ОпширнијеJučerašnji protest protiv zloglasnog TTIP-a u Berlinu bio je najveći događaj u Evropi, ne samo jučerašnjeg dana već vjerovatno i cijele ove godine, samim time trebao je biti i najveća evropska vijest danas. Trebao je biti praćen “iz minute u minutu”, kamere su trebale putem nacionalnih televizija prenositi uživo slike iz Berlina, da svi vide što narod Evrope misli o kontraverznom sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD-a i Evrope kojime bi, ako do njegovog potpisivanja dođe, demokratija kakvu je danas znamo, mada nije idealna, prestala postojati, a glavnu riječ vodile bi gigantske transnacionalne korporacije.
Опширније
Синдикат удружених радника енергетике Републике Српске даје пуну подршку колегама из Синдикалне организације Рудника и термоелектране Угљевик и изразио спремност „да сви заједно заштитимо наша привредна друштва“ од оваквих и сличних „послова“.
Изричито зу затражили од Владе Републике српске и ресорних министрарстава „да спријече овакве малверзације“.
Писмо подршке предсједника СУР ЕРС
Опширније
Синдикални одбор Рудника и термоелектране Угљевика упутио је данас Захтјев Врховном суду Републике Српске у коме моли за убрзање ревизије по предмету број:22543, а у вези са спорним пресудама Окружног привредног суда у Бијељини, којим се тражи извршење и запљена новчаних средстава на свим рачунима Предузећа.
ОпширнијеНЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ ПЉАЧКУ ПРЕДУЗЕЋА!
Поводом спорних судских пресуда којима се додјељује „некаква“ штета извођачима, за посао који нису никада радили – урадили, а које могу довести до блокаде рачуна НАШЕГ Предузаћа, Синдикална организација РиТЕ Угљевик жели да саопшти сљедеће:
ОпширнијеОдбор за бањско-климатско лијечење и рехабилитацију упутио је захтјев Синдикалном одбору РиТЕ угљевик за кориштење аутобуса РиТЕ …
ОпширнијеСиндикални одбор РиТЕ Угљевик је 05.10.2015. године одржао своју редовну сједницу на којој је донио сљедеће одлуке и закључке:
Odluke i zaključci 05.10.2015.
ОпширнијеНа основу члана 33. Правилника о организацији и раду Синдикалне организације, Предсједник заказује састанак Синдикалног одбора 05.10.2015. године у 8,00 сати, у просторијама УПРАВНЕ ЗГРАДЕ (ВЕЛИКА САЛА).
ОпширнијеСиндикат Удружених радника енергетике Републике српске, на последњој сједници Главног одбора, усвојио је Инормацију чланству о активностима око доношења новог Закона о раду.
ОпширнијеУ уторак, 08. септембра 2015. године, у Угљевику је одржана заједничка сједница Синдикалног одбора РиТЕ Угљевик и Синдикалног одбора Електро-Бјељина. Том приликом синдикалци су изразили велику забринутост због нетранспарентности у активностима на припреми за доношење новог Закона о раду.
У својим закључцима, између осталог, затражили су да се радни материјали везани за нови Закон о раду хитно доставе синдикалним организацијама у циљу благовременог провођења јавне расправе.
Поред наведеног, руководство синдиката РиТЕ Угљевик и Електро-Бијељина, упутило је иницијативу за формирање Скупштине Одбора синдиката Електропривреде Републике Српске.
………………………………………………………………..
МИНИ ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА СА СЈЕДНИЦЕ :
………………………………………………………………..
Одбор синдиката радника „Електропривреде Републике Српске“ јуче је, на састанку на Јахорини са представницима руководства ове компаније, одбио приједлог Колегијума директора у вези са измјенама и укидањем члана 77. Посебног колективног уговора, који се односи на исплату зимнице и огрева.
„Ријеч је о 840 КМ који се исплаћују радницима за струју, али наравно нико никоме ништа не даје на лијепе очи јер су то права из колективног уговора које смо ми договорили са управама зависних предузећа и матичног предузећа да исплаћујемо у виду бона за електричну енергију, да би у одређеним временским периодима побољшали степен наплате у дистрибутивним предузећима“, појаснио је предсједник Одбора Небојша Бјелица.
Он је потврдио да су сви представници синдикалних одбора који су учествовали на данашњем састанку једногласно донијели одлуку о неприхватању овог приједлога Колегијума директора.
„Али, ми и даље остајемо отворени за разговоре са послодавцем да колико можемо помогнемо у рјешавању тешке ситуације у `Електропривреди Републике Српске`. Сада очекујемо одговор Колегијума директора на нашу одлуку“, рекао је Бјелица.
Према његовим ријечима, наведена иницијатива руководства „Електропривреде“ исхитрена је, јер постоје и други начини уштеда у овој компанији, посебно у сфери јавних набавки, а не на рачун ускраћивања права радника, који ниједним поступком нису допринијели тешком стању у компанији.
Члан Синдикалне организације Рудника и термоелектране Гацко Митар Гргур сматра да су радници и синдикат коначно показали чврст и јединствен став, као и снагу, што треба да буде примјер и другима који се боре за заштиту својих права.
„Мислим да синдикат мора да уведе још савременију и јачу организацију, да би успјешније бранио радничка права“, сматра Гргур.
Састанку на Јахорини присуствовали су и помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Српске Мира Васић, извршни директор Благоје Шупић у име директора компаније Браниславе Милекић, као и већина директора предузећа у саставу компаније.
Шупић није желио да даје изјаву за новинаре, а Васићева је кратко навела да је учеснике данашњег састанка информисала о активностима у вези са доношењем новог закона о раду у Републици Српској.
„Рекла сам им да су Министарство рада и борачко-инвалидске заштите и Влада припремили радну верзију закона о раду и доставили је социјалним партнерима, заједно са одређеним анализама и образложењима разлога за доношење тог закона“, навела је Васићева.
Она је истакла да је постојећи Закон о раду већ 15 година у примјени у Српској и да мора бити усаглашен са многим одредбама неких нових закона који су ступили на снагу, као и са међународним конвенцијама ратификованим у БиХ.
Према њеним ријечима, нови закон ће ријешити и проблем одређених недоречености у актуелном закону.
„Већ крајем августа позваћемо све социјалне партнере у Српској да отпочнемо преговоре на изради Нацрта закона о раду. Очекујемо разумијевање и договор ради постизања рјешења прихватљивих за све заинтересоване стране“, поручила је Васићева.
Izvor: surers
Опширније„Синдикална организација РиТЕ Угљевик, овим писмом жели да искаже своје НЕЗАДОВОЉСТВО И РАЗОЧАРЕЊЕ, ЗАКЉУЧЦИМА Колегија директора од 24.07.2015. године“…
истиче се, између осталог, у Отвореном писму Управи МХ ЕРС-а које је Синдикални одбор РиТЕ Угљевик, након своје сједнице одржане 10. августа 2015. године, доставио: Министарству индустрије, енергетике и рударства РС; Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС; Управи МХ ЕРС-а; Предсједнику Одбора Синдиката ЕРС-а; Главном одбору Синдиката Енергетике РС; Управи РиТЕ Угљевик и медијима.
Синдикални одбор РиТЕ Угљевик, на сједници одржаној 10.08.2015. године, разматрао је Закључке Колегија директора од 24.07.2015. године и након исцрпне расправе донио сљедеће закључке:
ЗАКЉУЧАК 1.
Синдикални одбор је пажљиво проучио ЗАКЉУЧКЕ Колегија директора, и овом приликом исказује своје велико разочарење и незадовољство изричит став Синдикалног одбора, да се ни једна одредба ПКУ не мијења.
Задужују се чланови Синдикалног одбора, да по својим Подружницама информишу чланове Синдикалне организације, и да се врше припреме за сва законска права, које Синдикат може да предузме.
ЗАКЉУЧАК 2.
Синдикални одбор, даје подршку Одбору Синдиката ЕРС, да се одржи састанак свих чланова Синдикалних одбора на једном мјесту, и да се заједнички донесе План активности за наредни период.
ЗАКЉУЧАК 3.
Синдикални одбор ће путем свог часописа „СИНДИКАЛАЦ“, објавити ЗАКЉУЧКЕ Колегија директора, и отворено писмо, које ће бити прочитано на заједничком састанку свих Синдикалних одбора.
ЗАКЉУЧАК 4.
Синдикални одбор РиТЕ Угљевик ће предузети све законске активности у одбрани ПКУ – (Посебног колектинвног уговора). Заказаће заједнички састанак Синдикалног одбора РиТЕ Гацко и Синдикалног одбора РиТЕ Угљевик, јер ова два колектива мучи иста проблематика, а то је ОПСТАНАК ОБАДВА ПРЕДУЗЕЋА.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Зоран Мићановић, дипл.инж.руд.
ОпширнијеПетог августа 2015. године са почетком у 10,00 часова, у просторијама управне зграде МХ „ЕРС“ МП а.д. Требиње – ЗП „Хидроелектране на Дрини“ а.д. Вишеград, одржана је Дванаеста сједница Одбора синдиката Електропривреде Републике Српске, са које објављујемо Записник.
Опширније
Радници Рудника и термоелектране Угљевик – чланови спортске екипе која је учествовала на 16. сусретима радника Електропривреде Републике Српске одржаним од 18. до 21. јуна 2015. године у Бањи Врућици, постигли су изванредне резултате освојивши ПРВО мјесто у укупном пласману и титулу АПСОЛУТНОГ ПОБЈЕДНИКА Шеснаестих сусрета радника ЕРС 2015. године.
Фотографије са Сусрета можете погледати у Галерији;
ОпширнијеСкупштина Синдикалне организације З.П. „Рудник и Термоелектрана Угљевик“ на сједници одржаној 04.06.2015. године донијела је
П Р А В И Л Н И К О ОРГАНИЗАЦИЈИ И РАДУ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ З.П. „РУДНИК И ТЕРМОЕЛЕКТРАНА УГЉЕВИК“ А.Д. УГЉЕВИК
Pravilnik o organizaciji i radu SO
ОпширнијеIako je prosječna plaća isplaćena u Srbiji za april veća u odnosu na januar 2015. godine za 49,73 eura ona je i dalje među najmanjim na prostorima nekadašnje Jugoslavije, odnosno regionu Zapadnog Balkana pokazuje analiza Anadolu Agency (AA).
Nešto veće prosječne plaće u odnosu na prvi mjesec ove godine evidentirane su i u Hrvatskoj gdje je zabilježen njihov rast od 28,53 eura.
U Sloveniji, u kojoj je inače najveća prosječna plaća u regiji, ona je u martu u odnosu na januar veća za 5,25 eura, a Bosni i Hercegovini za 2,05 eura.
Pad prosječne zarade zabilježen je u Makedoniji i to za 6,83 eura u martu ove u odnosu na decembar 2014. godine, dok je ona u Crnoj Gori bila manja za četiri eura u aprilu u odnosu na januar 2015. godine.
Najveća prosječna plaća isplaćena u martu ove godine bila je u Sloveniji 1.008,10 eura, potom u Hrvatskoj 754,83 eura koliko je bila također, u martu.
Istovremeno prosjećna plaća u Crnoj Gori u aprilu bila je 478 eura, Bosni i Hercegovini u martu 425,40 eura, Srbiji 376,15 eura prema podacima iz aprila.
Mekedonija je prema podacima iz marta po visini prosječne plaće u regiji preuzela neslavno posljednje mjesto od Srbije. Prosjećna plaća u Makedoniji, naime, iznosila je 350,99 eura.
Prosječna mjesečna neto plaće za mart 2015. u Sloveniji je iznosila 1.008,10 eura što je u usporedbi s plaćom za februar 2015. nominalno više za 1,8 posto, a realno za 0,9 posto.
U prvom tromjesečju 2015. godine prosječne mjesečne plaće u nominalnom i realnom izrazu veće su od prosječne mjesečne plaće u istom razdoblju prethodne godine. Prosječna mjesečna neto plaća nominalno je veća za 0,2 posto, a realno za 0,6 posto.
Istovremeno, u januaru 2015. godine prosječna plaća u Sloveniji iznosila je 1.002,85 eura.
Prosječna mjesečna isplaćena neto plaća po zaposlenome u pravnim osobama Republike Hrvatske za mart 2015. iznosila je 754,83 eura (5.723 kune).
Isplaćena prosječna neto plaća u Hrvatskoj za januar 2015. iznosila je 742,46 eura, što je za 13,4 eura bilo više nego isti mjesec godinu ranije. Prosječna plaća zaposlenih u januaru 2014. godine iznosila je 726,3 eura.
Isplаćenа prosječnа zаrаdа bez porezа i doprinosа u periodu jаnuаr-аpril 2015. godine, u Crnoj Gori nominаlno je mаnjа zа 0,3 posto i reаlno je mаnjа zа 1,4 posto u odnosu nа prosječnu zаrаdu bez porezа i doprinosа isplаćenu u periodu jаnuаr – аpril 2014. godine.
Prosječna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila je 478 eura. U odnosu na mart 2015. godine prosječna (neto) zarada u aprilu 2015. godine zabilježila je rast od 0,4 posto. Prosječna (neto) zarada u aprilu 2015. godine u odnosu na isti mjesec prethodne godine zabilježila je rast od 0,8 posto, dok je u odnosu na prosječnu (neto) zaradu u 2014. godini zabilježila rast od 0,2 posto.
Ako se ima u vidu da su potrošačke cijene u aprilu 2015. godini u odnosu na mart 2015. godine zabilježile rast od 0,3 posto, proizilazi da su realne neto zarade u istom periodu zabilježile rast od 0,1 posto.
Prosjećna neto plaća u Crnoj Gori u januaru 2015. godine bila je inače, 482 eura.
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, prosječna mjesečna isplaćena neto plaća po zaposlenome u pravnim osobama za mart 2015. iznosila je 425,40 eura (832 KM), što pokazuje nominalni pad za 1,3 posto u odnosu na decembar 2014. godine.
Prosječna mjesečna isplaćena neto plaća za mart 2015. u odnosu na isti mjesec prošle godine nominalno je viša za 0,8 posto.
Nominalni pad za 1,9 posto u odnosu na decembar 2014. godine doživjela je i prosječna mjesečna isplaćena neto plaća u Bosni i Hercegovini za januar 2015. Iznosila je 423,35 eura.
Prosječnа zаrаdа bez porezа i doprinosа (neto) isplаćenа u аprilu 2015. godine u Srbiji iznosila je 376,15 eura (45.605 dinаrа). U poređenju sа prosječnom zаrаdom bez porezа i doprinosа isplаćenom u mаrtu 2015. godine, nominаlno je većа zа 5,8 posto i reаlno je većа zа 5,3 posto.
Prema podacima tako je prosječnа zаrаdа bez porezа i doprinosа isplаćenа u аprilu 2015. godine nominаlno mаnjа zа 0,5 posto i reаlno je mаnjа zа 2,3 posto u odnosu nа prosječnu zаrаdu bez porezа i doprinosа isplаćenu u аprilu 2014. godine.
Prosječnа zаrаdа bez porezа i doprinosа isplаćenа u jаnuаru 2015. godine u Srbiji je iznosila 326,42 eura.
U Makedoniji prosječna mjesečna isplačena neto plaća za mart 2015. godine, u odnosu na mart 2014. godine veća je za 1,9 posto.
Tako je prosječna mjesečna neto plaća u martu ove godine iznosila 350,99 eura (21.402 denara).
Inače, registrirana neto plaća za decembar 2014. godine iznosila je 357,82 eura. Bila je veća u odnosu na onu mjesec ranije, novembar 2014, za 14,9 eura. Naime, prosječna plaća u novembru 2014. iznosila je 350,5 eura.
Prema podacima u martu 2015. godine 1,1 posto zaposlenih u Makedoniji nije primilo plaću.
Преузето са портала: Biznis.ba/AA
Сједница Скупштине Синдикалне организације РиТЕ Угљевик заказана за 04.06.2015. године са почетком у 11 часова
:::::::::::::::::::::::::::::::
Broj:412/15
Datum:26.05.2015.god.
Na osnovu Pravilnika o organizaciji i radu Sindikalne organizacije,,Rudnik i Termoelektrana Ugljevik,,A.D.Ugljevik,Predsednik Skupstine:
S A Z I V A
sjednicu Skupstine Sindikalne organizacije,,RiTE Ugljevik,,A.D.Ugljevik
Sjednica Skupstine bice odrzana dana 04.06.2015.godine u 11,00 casova u velikoj sali Upravne zgrade,,RiTE Ugljevik,,i predlazem sledeci;
D N E V N I R E D
1.Usvajanje Zapisnika sa predhodne sjednice Skupstine Sindikalne organizacije koja je odrzana dana 29.12.2014.godine.
2.Predlog usvajanja Izvjestaja Odbora za 2014.godinu:
-Odbor Fonda solidarnosti
-Odbor za sport i rekreaciju
-Odbor za prodaju sekundarnih sirovina
-Odbor za odmor i rehabilitacjiu radnika
Izvjestioci:Predsednici Odbora
3.Predlog Usvajanja Pravilnika o organizaciji i radu Sindikalne organizacije,,RiTE Ugljevik,,A.D.Ugljevik
Izvjestilac:Predsednik Statutarne komisije i clanovi komisije
4.Predlog usvajanja Izvjestaja o radu Sindikalnog odbora ,,RiTE Ugljevik,,za 2014.godinu
Izvjestioci:Predsednik Sindikalne organizacije i clanovi Sidikalnog odbora
5.Predlog usvajanja Finasijskog izvjestaja Sindikalne organizacije,,RiTE Ugljevik,,za 2014.godinu
Izvjestioci:Nevenka Aleksic, Predsednik Sindikalne organizacije i clanovi Sindikalnog odbora.
6.Informacija vezana za aktivnosti ,,UGLJEVIK-ISTOK,,i ,,ZAKONA O RADU,,.
Izvjestioci:Predsednik Sindikalne organizacije i clanovi Sindikalnog odbora
7.Razno
PREDSEDNIK SKUPSTINE
Dragan Babic
ОпширнијеФотографије са прославе 1.маја – Међународног празника рада
ОпширнијеSindikalna organizacija RiTE Ugljevik organizuje obiljezavanje 01.MAJA Praznika rada
Protokol
26.04.2015. god. - 18 casova,Izlozba fotografija-Dom kulture Ugljevik-Plava sala
- 19 casova,Pozorisna predstava-Dom kulture Ugljevik-Plava sala
- 20 casova,KOKTEL-Dom kulture
30.04.2015. god. - 14i30 casova polaganje cvijeca na Spomen obiljezje poginuluh radnika RiTE Ugljevik-ispred Upravne zgrade RiTE Ugljevik
-16 casova polaganje cvjeca na spomen obiljezje poginulim Rudarima u Mezgraji
01.05.2015. god. - 09 casova,okuplanje na ,,BAZENIMA,,Ugljevik i druzenje do 16 casova
Zakon o radu je dobar zakon i za sada neće biti menjan, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin
On je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljao rezultate aktivnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u proteklih godinu dana kazao da je formirana Radna grupa koja se bavi analizom efekata primene Zakona o radu, kao i njegove usklađenosti sa evropskim propisima.
„Zakon o radu se ne menja. To je dobar zakon“, naglasio je Vulin.
On je najavio da će 2015. biti godina zakonodavstva jer će biti doneto još nekoliko bitnih zakona, među kojima su zakon o socijalnom preduzetništvu, o radnicima na privremenom radu u inostranstvu, kao i o agencijama za privremeno zapošljavanje.
Prema Vulinovim rečima, njegov najveći neuspeh i propust u prethodnih godinu dana je to što nije bio „agresivniji u nameri da novi Zakon o radu reguliše i rad agencija za privremeno zapošljavanje, čime je oko 40.000 ljudi ostalo ni na nebu ni na zemlji“.
On je naglasio da kao najveći uspeh rada svog ministarstva u prethodnih godinu dana vidi to što su u tom periodu u Srbiji sačuvana sva socijalna davanja koja su uredno isplaćivana, a pri tom je ostavrena i ušteda od 1,8 milijardi dinara.
„Jedino smo ministarstvo u Evropi koje je u godini krize sačuvalo dostignuti nivo socijalnih prava i redovnost u isplati. To su stvari kojima možemo da se pohvalimo“, kazao je on.
Vulin je rekao i da je, prema zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji u prvom kvartalu 2015. stopa nezaposlenosti pala na 16,8 odsto i da je smanjena za 0,8 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a za čak četiri procenata u odnosu na mart 2014. kada je iznosila 20,8 odsto.
On je rekao da je za mere aktivnog zapošljavanja u koje je uključeno 108.000 ljudi, od kojih 6.567 sa invaliditetom, u prošloj godini izdvojeno 600 miliona dinara, a za zapošljavanje osoba sa invaliditetom 519 miliona dinara, dok je ove godine za te mere koje koristi 130.540 ljudi, među kojima je 7.270 sa invaliditetom, izdvojeno 2,8 milijardi dinara.
Prema rečima Vulina, ispekcija za rad je za godinu dana obavila i 54.895 inspekcijskih nadzora iz oblasti radnih odnosa, što je 13 odsto više, a na uzorku od 354 poslodavca utvrđeno je da je nakon kontrole zaposleno 14.464 ljudi.
Vulin je naveo i da je u prethodnih godinu dana, prvi put posle 2006. Inspekcija rada dobila zaštitnu opremu za rad i da je Inspektorat za rad uveo smenski rad.
On je naglasio i da je u 2014. za opremanje centara za socijalni rad Ministarstvo izdvojilo 133,8 miliona dinara, kao i da su bez pojednostavljenja procedura u prošloj godini usvojena 194 detete, što je najveći broj od početka primene porodičnog zakona.
Prema njegovim rečima, prvi put se organizovano radilo i na zbrinjavanu „dece ulice“ i u 115 centara za socijalni rad formirani sutimovi za decu koja rade i žive na ulici, a oko 60 dece koja su živela na ulici smešteno je u hraniteljske porodice ili ustanove socijalne zaštite.
On je istakao i da u Ministarstvu za je rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja radi oko 15.000 ljudi koji se staraju o oko 3,3 miliona ljudi.
Melez: Prestanite s otpuštanjem radnika iz realnog sektora, ili će biti belaja!
Pljačkaška privatizacija u preduzećima metalske industrije te nemaran odnos države prema firmama u ovoj grani koje su ostale u njenom većinskom vlasništvu ostavili su nesagledive posljedice u desetinama preduzeća koja su nekada bila okosnica zapošljavanja i izvoza bh. privrede. Broj radnika i obim proizvodnje u nekadašnjim gigantima se stalno smanjuju. Kakvo je stanje u ovom sektoru najbolje ilustrira podatak da je prije rata u metalskoj industriji u BiH radilo 224 hiljade ljudi. Danas ih je manje za oko 200.000.
Bez rezultata
Bajro Melez, nedavno izabrani predsjednik Sindikata metalaca u BiH, u razgovoru za „Avaz“ ukazuje na to da su problemi radnika u metalskoj industriji alarmantni te poziva novoizabrane vlasti u zemlji da ih hitno počnu rješavati. Melez upozorava vlasti da su zaposlenici firmi metalske industrije, ako i dalje budu ostajali bez posla i hljeba, spremni tome masovno se usprotiviti. Metalci su takav stav izrazili i na nedavno održanom kongresu ovog granskog sindikata. Posebno se protive usvajanju izmjena Zakona o radu. – Vlastima na svim nivoima poručujemo da nije vrijeme za avanture. Vrijeme je da zajedničkim snagama stvaramo ambijent za nova radna mjesta u realnom sektoru, a nipošto stvarati još veći jad i bijedu, posebno što nemamo pripremljen socijalni program za zbrinjavanje već otpuštenih i radnika kojima se to, eventualno, može desiti usvajanjem predloženog zakona o radu. Stoga je naša poruka vlastima na svim nivoima da se konačno prestane s otpuštanjem radnika iz realnog sektora, ili eto vam belaja! Dakle, slijede masovni štrajkovi i protesti – kaže Melez. “Tools” Vogošća (“Pretis alatnica”), „Energoinvest TDS“ Sarajevo, “Zrak” Sarajevo, TTU Tuzla, Livnica čelika Tuzla, “Željezara” Ilijaš, “Gredelj Revom” Tuzla, “Binas” Bugojno… firme su u kojima su evidentni najveći problemi radnika. Do sada su, kaže Melez, problemi rješavani od slučaja do slučaja, od zahtjeva do zahtjeva, i takvi načini nisu polučili rezultate. – Takvim sistemom niskog intenziteta djelovanja ili lokalnim protestima i štrajkovima imali smo skromne učinke. U državi, koja je ekonomski neuređena, djelovanje naših aktivista je prava umjetnost. Naravno da najveću odgovornost snosi država odnosno vlasti u kantonima. Najveći problemi radnika su neisplaćene plaće, neuvezani radni staž, neriješeno zdravstveno osiguranje ili neuplaćeni doprinosi po osnovu plaće i iz plaće, nedostatak uposlenosti, katastrofalne strukture nadzornih odbora i direktora firmi. Neshvatljivo je da i 20 godina poslije rata nemamo pravne države – navodi Melez. Svjesni nejedinstva sindikalista na višim nivoima, zbog čega u BiH godinama izostaju čak i prvomajska okupljanja koja radnici u mnogo uređenijim zemljama koriste da ukažu na potrebu poboljšanja svog položaja, predstavnici metalne industrije poruku šalju i Savezu samostalnih sindikata BiH.
Melez: Uslijedit će masovni štrajkovi i protesti
Glavne prepreke
- Savezu samostalnih sindikata BiH, a posebno kolegama iz javnog i budžetskog sektora, poslali smo jasnu poruku da se konačno bez ikakvih kalkulacija pokrenu aktivnosti za spas i očuvanje dostignutih prava iz radnog zakonodavstva i da se odmah napravi zajednička strategija za zaštitu svakog radnog mjesta člana, a posebno radnika iz realnog sektora – ističe Melez.
Sindikat metalaca je, u slučaju da Vlada i Parlament FBiH donesu izmjene Zakona o radu koji neće biti usaglašen sa socijalnim partnerima, već donio zaključke o planiranim aktivnostima.
- Na Kongresu smo zaključili da su masovni protesti pred Vladom i Parlamentom FBiH, ukoliko donesu zakon o radu koji ne bude usaglašen između socijalnih partnera, najkonkretnija i najefikasnija mjera. Jer, važeći Zakon o radu nije nikakva prepreka za poslovanje, investiranje i otvaranje novih radnih mjesta. Glavne prepreke su visoki porezi, brojni parafiskalni nameti, složena procedura pokretanja biznisa i dobivanja potrebnih dozvola te teškoće u dobivanju kredita. Tu su i visoke kamate, korupcija, po kojoj smo prvi u Evropi, loš politički ambijent i imidž zemlje, neodgovorna vlast, utjecaj politike na pravosuđe, imenovanje funkcionera po podobnosti, a ne po sposobnosti, te niz drugih problema i anomalija koje nemaju nikakve veze sa zakonom o radu – zaključuje Melez.
Krugovi moćnika
- Umjesto stvaranja jasne vizije izlaska BiH i njene ekonomije iz duboke krize u kojoj se nalazimo, što bi trebao biti osnovni zadatak naše vlasti, oni se bave lobiranjem za uske interese pojedinih krugova i moćnika stavljajući tako lične interese iznad svake ekonomske logike i interesa društva u cjelini – kaže Melez.
Najveći problem je što nikada nije izvršena revizija pljačkaške privatizacije
Melez ističe da je među najvećim problemima radnika taj što nikada nije izvršena revizija pljačkaške privatizacije.
- Privatizacija je provedena otvorenom pljačkom radničke imovine. Godinama traženi Zakon o reviziji privatizacije je usvojen, a nikada implementiran. Zato nam firme sve češće propadaju – ističe Melez.
Autor: S. D.
Извор: Dnevni avaz od 04.04.2015. године
Опширније29.МАРТА У УГЉЕВИКУ ЈЕ РЕАЛИЗОВАНА ХУМАНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ДДДК „РУДАР“ ИЗ УГЉЕВИКА
Опширније
–
Зоран Мићановић, предсједник
У сриједу, 11. фебруара 2015. године, у просторијама РЈ „Рудник“, одржана је заједничка сједница Синдикалног одбора РиТЕ Угљевик и руководства радне јединице „Рудник“.
Опширније
–
Зоран Мићановић, предсједник
БЕОГРАД – У Министарству рударства и енергетике, 27. јануара 2015. године, потписан је Посебан колективни уговор за Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ (ЕПС), саопштило је ресорно министарство.
Уговор је, у име Владе Србије, потписао министар рударства и енергетике Александар Антић а испред Синдиката радника ЕПС-а председник Главног одбора тог синдиката Милан Ђорђевић.
После вишемесечних преговора, у законском року су усаглашени ставови Владе Србије, као оснивача и власника Јавног предузећа ЕПС-а, и Синдиката радника ЕПС-а.
Овај Посебан колективни уговор је у складу са оквиром предвиђеним Законом о раду и односи се на ЈП ЕПС, јавна предузећа и Привредна друштва у саставу ЕПС-а.
Преговарачки тим су, поред представника Министарства рударства и енергетике и Синдиката ЕПС-а, чинили представници Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и пословодства ЈП ЕПС, наведено је у саопштењу.
Преузмите Poseban KU EPS – PDF
Na osnovu clana 22.Pravilnika o radu Sindikalne organizacije,odrzace se sastanak Sindikalnog odbora dana 02.02.2015.godine u 08 sati u prostorijama Upravne zgrade(velika sala),predlazem slijedeci:
D N E V N I R E D
1.Usvajanje Zapisnika sa predhodnih sastanaka koji su odrzana 05.12.2014.godine i 12.12.2014.godine
2.Razmatranje Izvrsenja Zaljucaka br.804/14,od 12.12.2014.godine,koji glasi:
,,Na zajednickom sastanku Sindikalnog odbora I Odbora fonda solidarnosti iznijeta je problematika rada u Odboru fonda solidarnosti.Iz diskusija je proizaslo puno predloga,koji ce biti predoceni u Sindikalnim podruznicama.Zaduzuju se clanovi Sindikalnog odbora I clanovi Odbora fonda solidarnosti,da u svojim Sindikalnim podruznicama razgovaraju sa clanstvom Sindikata.
Ponovni zajednicki sastanak zakazati posle15(petnestog) Januara,, .
3.Razmatranje Zahtjeva za pomoc iz Sindikalnih sredstava.
4.Razno
Dostaviti
1.Sindikalni odbor(registar)
2.Clanovima Sindikalnog odbora
3.Predsedniku Skupstine Sindikalne organizacije
4.Pedsedniku Nadzornog odbora
5.Oglasne ploce
ОпширнијеТекст Сандре Максимовић објављен у Геополитици, у сриједу, 14. јануара 2015. године:
Evo kako uništavamo i pljačkamo zemlje
Najvažniji zadatak za ekonomskog plaćenog ubicu je da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane američke korporacije (uzmimo primer nafte), zatim tim zemljama Svetska banka ili njoj slične institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice. Ali, novac ne ide direktno u tu zemlju. On pre ide stranim kompanijama koje grade moćne fabrike, industrijske komplekse ili preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Zemlja, naravno, završava tako što upada u ogroman dug koji ne može da izmiri. Tada mi ekonomski plaćene ubice idemo nazad u tu zemlju i kažemo: „S obzirom na to da ne možete da platite svoje dugove, dajte nam ono od čega živite – prodajte vašu naftu, po niskim cenama, našim naftnim kompanijama.
U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti – šakali, bili su poslati da sruše tu vladu ili eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspele da podmite. To se meni dogodilo u Panami i Omar Torijos je bio ubijen kao rezultat toga.
Ako bi i šakali podbacili, onda ide američka vojska – kao što je slučaj s Irakom.
Međunarodni ekonomski odnosi su takvi da, dobrim delom, određuju sudbinu međunarodnih odnosa u celini, naročito zato što je sve izraženija bolna podela na razvijene zemlje i na zemlje u razvoju, na one koji mogu sve i na one koji ne mogu ništa.
Mračna strana svetske ekonomije postaje očigledna sada kada političko pozicioniranje jedne slabe države u međunarodnom institucionalnom sistemu postaje sve više zavisno od privredne podobnosti te iste države, odnosno od njene bezuslovne otvorenosti za ulazak stranog kapitala. Na taj način, bogati će postati još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
U senci priče o ulaganju „u razvoj nerazvijenih“ krije se druga priča, prilično surova u svojoj suštini, iskren prikaz stvarnosti koji daje čovek, nekadašnji najuspešniji Economic Hit Man (EHM), odnosno ekonomski plaćeni ubica.
Džon Perkins je sumirao svoje bogato profesionalno iskustvo u džungli privredne globalizacije, period u kome je u ime korporatokratije i profita najmoćnijih doveo mnoge zemlje u razvoju na rub ekonomske propasti a time i do početka kraja njihovog političkog života.
Na osnovu svega toga napisao je i objavio 2004. godine fascinantnu knjigu „Priznanje jednog ekonomskog plaćenog ubice“, koja i dan-danas uzbuđuje javnost širom sveta. Džon Perkins završio je studije za rukovodioce kompanija na Univerzitetu u Bostonu i vrlo brzo je postao zanimljiv, kao odgovarajući potencijal, izvesnim političko-privrednim strukturama, kao što su Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) i MAIN, mala kompanija koja je bila konsultant Svetske banke, oko investicionog programa za zemlje Trećeg sveta.
Preko noći postao je neka vrsta tajnog agenta ex officio, ekonomski plaćeni ubica koji je odlično, pokazalo se, radio svoj posao jer je dugo godina opstao u srži sofisticiranih privrednih manipulacija na međunarodnom nivou.
Perkins u svojoj knjizi primećuje sledeće: „U zemljama kao što su Ekvador, Nigerija ili Indonezija oblačimo se kao učitelji ili vlasnici radnji. U Vašingtonu i Parizu izgledamo kao vladini službenici ili bankari. Delujemo skromno i prosečno. Posećujemo projekte i obilazimo osiromašena sela. Propovedamo altruizam i govorimo za lokalne novine o dobrobiti koju će doneti naši humanitarni projekti. Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivamo tabelama i visokim proračunima, a na Harvardovoj školi za ekonomiju držimo predavanja o čudesima makroekonomije. Mi smo stalno prisutni i radimo otvoreno. Ili, u najmanju ruku, tako se predstavljamo i takvi smo prihvaćeni.
Tako funkcioniše ovaj svet.“ Taj njegov svet uključuje i Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, koji su i te kako odigrali značaju ulogu u „novom ekonomskom porobljavanju sveta“ i zato Džon Perkins veruje da samo jedinstven odgovor ugroženih zemalja u razvoju može razbiti obruč te nove svetske imperije bez milosti. Nekadašnji ekonomik hitmen, Džon Perkins, bez straha od revanšizma „šakala koji su u službi privredne mafije“ i sa zadovoljstvom probuđene savesti, pokušava da nam pokaže da stvari nisu uvek onakve kakvima se čine i da vredi se boriti za bolji svet, za svet bez globalne prevare, korupcije, ucene i brutalnosti.
Gospodine Perkins, Vi ste napisali knjigu „Priznanje jednog ekonomskog plaćenog ubice„, koja je izazvala i još uvek izaziva burne reakcije širom sveta, iako je to, zapravo, samo istinita priča o poslu kojim ste se nekada bavili. Možete li da nam objasnite ko su ekonomske plaćene ubice i šta je njihov zadatak?
Mi primarno stvaramo globalnu imperiju bez sile. Najvažniji zadatak za ekonomskog plaćenog ubicu je da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane strane korporacije (uzmimo primer nafte), zatim tim zemljama Svetska banka ili njoj slične institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice. Ali, novac ne ide direktno u tu zemlju. On pre ide američkim kompanijama koje grade moćne fabrike, industrijske komplekse ili preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Od toga imaju koristi lokalne bogataške familije jednako koliko i američke korporacije, ali to ne pomaže i većini populacije, koja je suviše siromašna da koristi struju, nije obučena dovoljno da radi u novoj industriji i koja faktički ostaje da živi van tog ekonomskog sistema.
Zemlja, naravno, završava tako što upada u ogroman dug koji ne može da izmiri. Tada mi ekonomski plaćene ubice idemo nazad u tu zemlju i kažemo: „S obzirom na to da ne možete da platite svoje dugove, dajte nam ono od čega živite – prodajte vašu naftu, po niskim cenama, našim naftnim kompanijama. Ili nas podržite svojim glasovima u UN – u ili pošaljite svoje trupe da podrže naše u Iraku.“ U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti – šakali, bili su poslati da sruše tu vladu ili eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspele da podmite.
Kako ste Vi postali jedan od njih, ekonomski plaćeni ubica?
Regrutovala me je Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) a završio sam radeći kao rukovodeći ekonomista u privatnoj konsultantskoj firmi, gde sam bio obučavan kao ekonomski plaćeni ubica. Danas ekonomske ubice i šakali obično rade za privatne kompanije a ne direktno za NSA ili CIA.
Na koji način su, po Vašem mišljenju, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka učestvovali u izgradnji te korporatokratije u zemljama u razvoju i koje su posledice tog njihovog delovanja tamo?
Već sam pomenuo na koji način Svetska banka i njene sestrinske organizacije funkcionišu u čitavoj ovoj priči ali treba dodati da, jednom kada se zemlje zaduže, Međunarodni monetarni fond im nudi dodatnu finansijsku pomoć. U izvesnom smislu, to je smanjenje dugovanja ali tek onda kada se država ili države slože da prodaju svoja dobra i druge resurse stranim kompanijama i da privatizuju javni sektor. Posledica toga je da te države potpadaju pod tu svetsku imperiju.
Da li možete da nam kažete da li je moguće da se zemlje u procesu tranzicije (na primer – Srbija/Bosna i Hercegovina) izbore s negativnim posledicama ekonomske globalizacije?
Da, moguće je. Nikada nisam radio ni u Srbiji ni u BiH i ne poznajem specifičnosti situacije konkretno, tako da ne mogu ni da predložim neki jasan plan. U svakom slučaju, najvažnija stvar je da se ne prihvati ideja da vi morate nekome da robujete. U kooperaciji s drugim zemljama, koliko je moguće širom sveta, od Afrike, preko Latinske Amerike, do Evrope i Azije, treba odbiti ulazak u nove dugove ili preuzimanje plaćanja starih dugova koje su napravili neki bivši lideri, korumpirani od strane ekonomskih ubica. Tek ako svi zajedno i složno ustanete i pobunite se, možete da se nadate uspehu.
(Sandra Maksimović – Geopolitika)
