Потписан Посебан колективни уговор за ЈП ЕПС

БЕОГРАД – У Министарству рударства и енергетике, 27. јануара 2015. године, потписан је Посебан колективни уговор за Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ (ЕПС), саопштило је ресорно министарство.

Уговор је, у име Владе Србије, потписао министар рударства и енергетике Александар Антић а испред Синдиката радника ЕПС-а председник Главног одбора тог синдиката Милан Ђорђевић.

После вишемесечних преговора, у законском року су усаглашени ставови Владе Србије, као оснивача и власника Јавног предузећа ЕПС-а, и Синдиката радника ЕПС-а.

Овај Посебан колективни уговор је у складу са оквиром предвиђеним Законом о раду и односи се на ЈП ЕПС, јавна предузећа и Привредна друштва у саставу ЕПС-а.

Преговарачки тим су, поред представника Министарства рударства и енергетике и Синдиката ЕПС-а, чинили представници Министарства финансија, Министарства привреде, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и пословодства ЈП ЕПС, наведено је у саопштењу.

Преузмите Poseban KU EPS – PDF

Сједница Синдикалног одбора РиТе Угљевик заказана за 02.02.2015.године

Na osnovu clana 22.Pravilnika o radu Sindikalne organizacije,odrzace se sastanak Sindikalnog odbora  dana 02.02.2015.godine u 08 sati u prostorijama Upravne zgrade(velika sala),predlazem slijedeci:

D N E V N I             R E D

1.Usvajanje Zapisnika sa predhodnih sastanaka koji su odrzana 05.12.2014.godine  i 12.12.2014.godine

2.Razmatranje Izvrsenja Zaljucaka br.804/14,od 12.12.2014.godine,koji glasi:

,,Na zajednickom sastanku Sindikalnog odbora I Odbora fonda solidarnosti iznijeta je problematika rada u Odboru fonda solidarnosti.Iz diskusija je proizaslo puno predloga,koji ce biti predoceni u Sindikalnim podruznicama.Zaduzuju se clanovi Sindikalnog odbora I clanovi Odbora fonda solidarnosti,da u svojim Sindikalnim podruznicama razgovaraju sa clanstvom Sindikata.

Ponovni zajednicki sastanak zakazati posle15(petnestog) Januara,, .

3.Razmatranje Zahtjeva za pomoc iz Sindikalnih sredstava.

4.Razno

Dostaviti

1.Sindikalni odbor(registar)

2.Clanovima Sindikalnog odbora

3.Predsedniku Skupstine Sindikalne organizacije

4.Pedsedniku Nadzornog odbora

5.Oglasne ploce

Ево како уништавамо и пљачкамо земље

Текст Сандре Максимовић објављен у Геополитици, у сриједу, 14. јануара 2015. године:

Evo kako uništavamo i pljačkamo zemlje

Najvažniji zadatak za ekonomskog plaćenog ubicu je da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane američke korporacije (uzmimo primer nafte), zatim tim zemljama Svetska banka ili njoj slične institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice. Ali, novac ne ide direktno u tu zemlju. On pre ide stranim kompanijama koje grade moćne fabrike, industrijske komplekse ili preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Zemlja, naravno, završava tako što upada u ogroman dug koji ne može da izmiri. Tada mi ekonomski plaćene ubice idemo nazad u tu zemlju i kažemo: „S obzirom na to da ne možete da platite svoje dugove, dajte nam ono od čega živite – prodajte vašu naftu, po niskim cenama, našim naftnim kompanijama.

U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti – šakali, bili su poslati da sruše tu vladu ili eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspele da podmite. To se meni dogodilo u Panami i Omar Torijos je bio ubijen kao rezultat toga.
Ako bi i šakali podbacili, onda ide američka vojska – kao što je slučaj s Irakom.
Međunarodni ekonomski odnosi su takvi da, dobrim delom, određuju sudbinu međunarodnih odnosa u celini, naročito zato što je sve izraženija bolna podela na razvijene zemlje i na zemlje u razvoju, na one koji mogu sve i na one koji ne mogu ništa.
Mračna strana svetske ekonomije postaje očigledna sada kada političko pozicioniranje jedne slabe države u međunarodnom institucionalnom sistemu postaje sve više zavisno od privredne podobnosti te iste države, odnosno od njene bezuslovne otvorenosti za ulazak stranog kapitala. Na taj način, bogati će postati još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
U senci priče o ulaganju „u razvoj nerazvijenih“ krije se druga priča, prilično surova u svojoj suštini, iskren prikaz stvarnosti koji daje čovek, nekadašnji najuspešniji Economic Hit Man (EHM), odnosno ekonomski plaćeni ubica.

Džon Perkins je sumirao svoje bogato profesionalno iskustvo u džungli privredne globalizacije, period u kome je u ime korporatokratije i profita najmoćnijih doveo mnoge zemlje u razvoju na rub ekonomske propasti a time i do početka kraja njihovog političkog života.
Na osnovu svega toga napisao je i objavio 2004. godine fascinantnu knjigu „Priznanje jednog ekonomskog plaćenog ubice“, koja i dan-danas uzbuđuje javnost širom sveta. Džon Perkins završio je studije za rukovodioce kompanija na Univerzitetu u Bostonu i vrlo brzo je postao zanimljiv, kao odgovarajući potencijal, izvesnim političko-privrednim strukturama, kao što su Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) i MAIN, mala kompanija koja je bila konsultant Svetske banke, oko investicionog programa za zemlje Trećeg sveta.
Preko noći postao je neka vrsta tajnog agenta ex officio, ekonomski plaćeni ubica koji je odlično, pokazalo se, radio svoj posao jer je dugo godina opstao u srži sofisticiranih privrednih manipulacija na međunarodnom nivou.
Perkins u svojoj knjizi primećuje sledeće: „U zemljama kao što su Ekvador, Nigerija ili Indonezija oblačimo se kao učitelji ili vlasnici radnji. U Vašingtonu i Parizu izgledamo kao vladini službenici ili bankari. Delujemo skromno i prosečno. Posećujemo projekte i obilazimo osiromašena sela. Propovedamo altruizam i govorimo za lokalne novine o dobrobiti koju će doneti naši humanitarni projekti. Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivamo tabelama i visokim proračunima, a na Harvardovoj školi za ekonomiju držimo predavanja o čudesima makroekonomije. Mi smo stalno prisutni i radimo otvoreno. Ili, u najmanju ruku, tako se predstavljamo i takvi smo prihvaćeni.
Tako funkcioniše ovaj svet.“ Taj njegov svet uključuje i Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, koji su i te kako odigrali značaju ulogu u „novom ekonomskom porobljavanju sveta“ i zato Džon Perkins veruje da samo jedinstven odgovor ugroženih zemalja u razvoju može razbiti obruč te nove svetske imperije bez milosti. Nekadašnji ekonomik hitmen, Džon Perkins, bez straha od revanšizma „šakala koji su u službi privredne mafije“ i sa zadovoljstvom probuđene savesti, pokušava da nam pokaže da stvari nisu uvek onakve kakvima se čine i da vredi se boriti za bolji svet, za svet bez globalne prevare, korupcije, ucene i brutalnosti.
Gospodine Perkins, Vi ste napisali knjigu „Priznanje jednog ekonomskog plaćenog ubice„, koja je izazvala i još uvek izaziva burne reakcije širom sveta, iako je to, zapravo, samo istinita priča o poslu kojim ste se nekada bavili. Možete li da nam objasnite ko su ekonomske plaćene ubice i šta je njihov zadatak?
Mi primarno stvaramo globalnu imperiju bez sile. Najvažniji zadatak za ekonomskog plaćenog ubicu je da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane strane korporacije (uzmimo primer nafte), zatim tim zemljama Svetska banka ili njoj slične institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice. Ali, novac ne ide direktno u tu zemlju. On pre ide američkim kompanijama koje grade moćne fabrike, industrijske komplekse ili preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Od toga imaju koristi lokalne bogataške familije jednako koliko i američke korporacije, ali to ne pomaže i većini populacije, koja je suviše siromašna da koristi struju, nije obučena dovoljno da radi u novoj industriji i koja faktički ostaje da živi van tog ekonomskog sistema.
Zemlja, naravno, završava tako što upada u ogroman dug koji ne može da izmiri. Tada mi ekonomski plaćene ubice idemo nazad u tu zemlju i kažemo: „S obzirom na to da ne možete da platite svoje dugove, dajte nam ono od čega živite – prodajte vašu naftu, po niskim cenama, našim naftnim kompanijama. Ili nas podržite svojim glasovima u UN – u ili pošaljite svoje trupe da podrže naše u Iraku.“ U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti – šakali, bili su poslati da sruše tu vladu ili eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspele da podmite.
Kako ste Vi postali jedan od njih, ekonomski plaćeni ubica?
Regrutovala me je Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) a završio sam radeći kao rukovodeći ekonomista u privatnoj konsultantskoj firmi, gde sam bio obučavan kao ekonomski plaćeni ubica. Danas ekonomske ubice i šakali obično rade za privatne kompanije a ne direktno za NSA ili CIA.
Na koji način su, po Vašem mišljenju, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka učestvovali u izgradnji te korporatokratije u zemljama u razvoju i koje su posledice tog njihovog delovanja tamo?
Već sam pomenuo na koji način Svetska banka i njene sestrinske organizacije funkcionišu u čitavoj ovoj priči ali treba dodati da, jednom kada se zemlje zaduže, Međunarodni monetarni fond im nudi dodatnu finansijsku pomoć. U izvesnom smislu, to je smanjenje dugovanja ali tek onda kada se država ili države slože da prodaju svoja dobra i druge resurse stranim kompanijama i da privatizuju javni sektor. Posledica toga je da te države potpadaju pod tu svetsku imperiju.
Da li možete da nam kažete da li je moguće da se zemlje u procesu tranzicije (na primer – Srbija/Bosna i Hercegovina) izbore s negativnim posledicama ekonomske globalizacije?
Da, moguće je. Nikada nisam radio ni u Srbiji ni u BiH i ne poznajem specifičnosti situacije konkretno, tako da ne mogu ni da predložim neki jasan plan. U svakom slučaju, najvažnija stvar je da se ne prihvati ideja da vi morate nekome da robujete. U kooperaciji s drugim zemljama, koliko je moguće širom sveta, od Afrike, preko Latinske Amerike, do Evrope i Azije, treba odbiti ulazak u nove dugove ili preuzimanje plaćanja starih dugova koje su napravili neki bivši lideri, korumpirani od strane ekonomskih ubica. Tek ako svi zajedno i složno ustanete i pobunite se, možete da se nadate uspehu.
(Sandra Maksimović – Geopolitika)

Потписан Меморандум о разумијевању између Уније удружења послодаваца Републике Српске, Конфедерације синдиката Републике Српске и Уније синдиката радника у здравству Републике Српске

Будући да су Унија удружења послодаваца Републике Српске, Конфедерација синдиката Републике Српске и Унија синдиката радника у здравству Републике Српске, као споразумне стране изразили јасну опредијељеност за развој међусобне сарадње у циљу промоције културе преговарања, као и остваривања права на слободан, отворен и ефикасан социјални дијалог и колективно преговарање.

Будући да споразумне стране као одговорни социјални партнери прихватају да се међусобна сарадња и договарање остваре на начелима узајамног признавања, уважавања и повјерења које је засновано на слободи удруживања и легитимном репрезентативном заступању економских и социјалних интереса радника и послодаваца.

Позивајући се на демократска начела да репрезентативна удружења послодаваца и радника требају бити у могућности да јавно објаве своје ставове, да се слободно савјетују и да имају право да активно воде дијалог са властима, као и право да радници и послодавци морају бити укључени у одлучивање о питањима која директно могу да утичу на њихов социјални и економски статус, а што нарочито подразумијева преговоре између синдиката и послодаваца о платама и радним условима који увијек требају да резултирају обавезујућим и проведивим колективним уговором.

Будући да уговорне стране сматрају да социјални дијалог обухвата све теме које су уско везане уз теме производње, индустријских односа и услова рада, статуса и улоге коју има производни и услужни сектор, као и улоге коју имају јавне службе, а нарочито здравство и образовање, као и да се уговорне стране могу бавити и ширим питањима економске и социјалне политике која укључују креирање политика или давањем савјета и јавним заговарањем одређених законских приједлога, као и објављивањем заједничких бипартитних ставова и изјава о намјерама послодаваца и синдиката којима активно учествују у процесу одлучивања, било да је ријеч о политикама власти или припреме аутономних бипартитних споразума и колективних уговора, а нарочито позивајуђи се на чињеницу да уговорне стране могу играти важну улогу и у управљању и надгледању провођења утврђених споразума и закона, гдје социјални партнери имају право и могу заједнички и да управљају одређеним системима, као што је нарочито то случај у области социјалног осигурања.

Уговорне стране су овим Меморандумом јасно изразиле своје опредјељење и намјере да без одлагања успоставе директну сарадњу и промовишу, побољшају и унаприједе постојећи социјални дијалог и колективно преговарање, који се у Републици Српској веђ дужи период налази у дубокој кризи заснованој на уским интресним блокадама које креирају поједини неодговорни социјални партнери.
На основу наведеног, Споразуме стране овим Меморандумом о разумијевању изражавају своју сагласност у вези са следећим:

1. Потписиици Меморандума потврђују своје опредјељење за успостављање међусобне сарадње у оквиру и на начелима социјалног дијалога, који укључује и институционалне договоре са властима Републике Српске у којима ће потписници овог споразума бити учесници у обликовању јавних политика и припреми одлука као равноправани социјални партнери, и то на слиједећи начин:

– Потписници Меморандума преузимају обавезу да успоставе и развију редовну и активну међусобну комуникацију и сарадњу, која укључује размјене информација, консултације и преговарање о најважнијим питањима, а у циљу обликовања политика за успјешан излазак из економске кризе;

– Потписници Меморандума изражавају озбиљну забринутост због блокирања трипартитног социјалног дијалога. Неспорна је чињеница да у Републици Српској постоје синдикати којима није омогућено учествовање у социјалном дијалогу по питању радно-правног законодавства и да они представљају значајан број радника у привредном и јавном сектору. Због тога, потписници споразума изражавају опредјељење да је у овом процесу потребно укључити све релевантне факторе, што би био сигурно један од предуслова за реформу радног законодавства у Српској односно побољшање животног стандарда радника и грађана Републике Српске уопште.

– Потписници Меморандума су сагласни да ђе се посебно залагати да се у оквиру реформе радног законодавства донесе закон о критеријумима за учешђе у трипартитном одлучивању и утврђивању репрезентативности за колективно преговарање послодаваца и синдиката;

– Потписници Меморандума су сагласни да ђе се посебно залагати за неопходне реформе у области јавних фондова, а нарочито Фонда здравственог осигурања Републике Српске у којем се мора обезбиједити квалификовано учешђе социјалних партнера у поступку доношења одлука;

– Имајући у виду да је због блокаде реформе радног законодавства дошло до застоја у развоју социјалног дијалога у Републици Српској, споразумне стране су сагласне да се у наредном периоду интензивирају заједничке активности с циљем јачања социјалног дијалога између послодаваца и синдиката, као и успостављања бољих институционалних претпоставки за развој социјалног дијалога у Републици Српској. У том циљу ђе овлаштени представници страна у року од тридесет дана усагласити и утврдити

Оквирни план заједничких активности и мјера, који ће бити анекс овог Меморандума о разумијевању;

– Потписници споразума су сагласни да овај Меморандум остаје отворен за преговарање и присутупање и другим организацијама синдиката и послодаваца, као и удружењима грађана и фонадацијама које су регистроване у Републици Српској и имају сличне програме рада;

2. Ништа у садржају овог Меморандума о разумијевању или с њим у вези се неђе тумачити као одрицање од права или овлаштења које уговорне стране имају на основу међународних конвенција, Устава, закона, колективних уговора и унутрашњих аката сваке стране потписнице, који се примјењују у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Сви евентуални неспоразуми или захтјеви за измјене или допуне текста који могу настати услиЈед имплементирања Меморандума, рјешавати ће се пријатељски и у духу сарадње и међусобног поштовања.

3. Овај Меморандум о разумијевању ступа на снагу даном потписивања од стране овлаштених представника уговорних страна.

4. Овај Меморандум је усклађен са законима, подзаконским прописима и општим актима по којима поступају Споразумне стране и сачињен је у шест примјерака, од којих свакој страни припадају по два потписана и овјерена примјерка.

5. Овај Меморандум је јаван документ и без дал.3е сагласности страна може бити објављен на интернетским страницама уговорних страна, као и у електронским и штампаним медијима.

У Бањалуци, дана 29.12. 2014, године

Подјела новогодишњих пакетића и представа за дјецу