21. jun | Категорија: Некатегоризовано, Обавјештења, Синдикални одбор | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Радници Рудника и термоелектране Угљевик – чланови спортске екипе која је учествовала на 16. сусретима радника Електропривреде Републике Српске одржаним од 18. до 21. јуна 2015. године у Бањи Врућици, постигли су изванредне резултате освојивши ПРВО мјесто у укупном пласману и титулу АПСОЛУТНОГ ПОБЈЕДНИКА Шеснаестих сусрета радника ЕРС 2015. године.
Фотографије са Сусрета можете погледати у Галерији;
Опширније
11. jun | Категорија: Сједнице Скупштине | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Скупштина Синдикалне организације З.П. „Рудник и Термоелектрана Угљевик“ на сједници одржаној 04.06.2015. године донијела је
П Р А В И Л Н И К О ОРГАНИЗАЦИЈИ И РАДУ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ З.П. „РУДНИК И ТЕРМОЕЛЕКТРАНА УГЉЕВИК“ А.Д. УГЉЕВИК
Pravilnik o organizaciji i radu SO
Опширније
29. maj | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Primanja na Zapadnom Balkanu
Iako je prosječna plaća isplaćena u Srbiji za april veća u odnosu na januar 2015. godine za 49,73 eura ona je i dalje među najmanjim na prostorima nekadašnje Jugoslavije, odnosno regionu Zapadnog Balkana pokazuje analiza Anadolu Agency (AA).
Nešto veće prosječne plaće u odnosu na prvi mjesec ove godine evidentirane su i u Hrvatskoj gdje je zabilježen njihov rast od 28,53 eura.
U Sloveniji, u kojoj je inače najveća prosječna plaća u regiji, ona je u martu u odnosu na januar veća za 5,25 eura, a Bosni i Hercegovini za 2,05 eura.
Pad prosječne zarade zabilježen je u Makedoniji i to za 6,83 eura u martu ove u odnosu na decembar 2014. godine, dok je ona u Crnoj Gori bila manja za četiri eura u aprilu u odnosu na januar 2015. godine.
Najveća prosječna plaća isplaćena u martu ove godine bila je u Sloveniji 1.008,10 eura, potom u Hrvatskoj 754,83 eura koliko je bila također, u martu.
Istovremeno prosjećna plaća u Crnoj Gori u aprilu bila je 478 eura, Bosni i Hercegovini u martu 425,40 eura, Srbiji 376,15 eura prema podacima iz aprila.
Mekedonija je prema podacima iz marta po visini prosječne plaće u regiji preuzela neslavno posljednje mjesto od Srbije. Prosjećna plaća u Makedoniji, naime, iznosila je 350,99 eura.
Prosječna mjesečna neto plaće za mart 2015. u Sloveniji je iznosila 1.008,10 eura što je u usporedbi s plaćom za februar 2015. nominalno više za 1,8 posto, a realno za 0,9 posto.
U prvom tromjesečju 2015. godine prosječne mjesečne plaće u nominalnom i realnom izrazu veće su od prosječne mjesečne plaće u istom razdoblju prethodne godine. Prosječna mjesečna neto plaća nominalno je veća za 0,2 posto, a realno za 0,6 posto.
Istovremeno, u januaru 2015. godine prosječna plaća u Sloveniji iznosila je 1.002,85 eura.
Prosječna mjesečna isplaćena neto plaća po zaposlenome u pravnim osobama Republike Hrvatske za mart 2015. iznosila je 754,83 eura (5.723 kune).
Isplaćena prosječna neto plaća u Hrvatskoj za januar 2015. iznosila je 742,46 eura, što je za 13,4 eura bilo više nego isti mjesec godinu ranije. Prosječna plaća zaposlenih u januaru 2014. godine iznosila je 726,3 eura.
Isplаćenа prosječnа zаrаdа bez porezа i doprinosа u periodu jаnuаr-аpril 2015. godine, u Crnoj Gori nominаlno je mаnjа zа 0,3 posto i reаlno je mаnjа zа 1,4 posto u odnosu nа prosječnu zаrаdu bez porezа i doprinosа isplаćenu u periodu jаnuаr – аpril 2014. godine.
Prosječna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila je 478 eura. U odnosu na mart 2015. godine prosječna (neto) zarada u aprilu 2015. godine zabilježila je rast od 0,4 posto. Prosječna (neto) zarada u aprilu 2015. godine u odnosu na isti mjesec prethodne godine zabilježila je rast od 0,8 posto, dok je u odnosu na prosječnu (neto) zaradu u 2014. godini zabilježila rast od 0,2 posto.
Ako se ima u vidu da su potrošačke cijene u aprilu 2015. godini u odnosu na mart 2015. godine zabilježile rast od 0,3 posto, proizilazi da su realne neto zarade u istom periodu zabilježile rast od 0,1 posto.
Prosjećna neto plaća u Crnoj Gori u januaru 2015. godine bila je inače, 482 eura.
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, prosječna mjesečna isplaćena neto plaća po zaposlenome u pravnim osobama za mart 2015. iznosila je 425,40 eura (832 KM), što pokazuje nominalni pad za 1,3 posto u odnosu na decembar 2014. godine.
Prosječna mjesečna isplaćena neto plaća za mart 2015. u odnosu na isti mjesec prošle godine nominalno je viša za 0,8 posto.
Nominalni pad za 1,9 posto u odnosu na decembar 2014. godine doživjela je i prosječna mjesečna isplaćena neto plaća u Bosni i Hercegovini za januar 2015. Iznosila je 423,35 eura.
Prosječnа zаrаdа bez porezа i doprinosа (neto) isplаćenа u аprilu 2015. godine u Srbiji iznosila je 376,15 eura (45.605 dinаrа). U poređenju sа prosječnom zаrаdom bez porezа i doprinosа isplаćenom u mаrtu 2015. godine, nominаlno je većа zа 5,8 posto i reаlno je većа zа 5,3 posto.
Prema podacima tako je prosječnа zаrаdа bez porezа i doprinosа isplаćenа u аprilu 2015. godine nominаlno mаnjа zа 0,5 posto i reаlno je mаnjа zа 2,3 posto u odnosu nа prosječnu zаrаdu bez porezа i doprinosа isplаćenu u аprilu 2014. godine.
Prosječnа zаrаdа bez porezа i doprinosа isplаćenа u jаnuаru 2015. godine u Srbiji je iznosila 326,42 eura.
U Makedoniji prosječna mjesečna isplačena neto plaća za mart 2015. godine, u odnosu na mart 2014. godine veća je za 1,9 posto.
Tako je prosječna mjesečna neto plaća u martu ove godine iznosila 350,99 eura (21.402 denara).
Inače, registrirana neto plaća za decembar 2014. godine iznosila je 357,82 eura. Bila je veća u odnosu na onu mjesec ranije, novembar 2014, za 14,9 eura. Naime, prosječna plaća u novembru 2014. iznosila je 350,5 eura.
Prema podacima u martu 2015. godine 1,1 posto zaposlenih u Makedoniji nije primilo plaću.
Преузето са портала: Biznis.ba/AA
Опширније
26. maj | Категорија: Сједнице Скупштине | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Сједница Скупштине Синдикалне организације РиТЕ Угљевик заказана за 04.06.2015. године са почетком у 11 часова
:::::::::::::::::::::::::::::::
Broj:412/15
Datum:26.05.2015.god.
Na osnovu Pravilnika o organizaciji i radu Sindikalne organizacije,,Rudnik i Termoelektrana Ugljevik,,A.D.Ugljevik,Predsednik Skupstine:
S A Z I V A
sjednicu Skupstine Sindikalne organizacije,,RiTE Ugljevik,,A.D.Ugljevik
Sjednica Skupstine bice odrzana dana 04.06.2015.godine u 11,00 casova u velikoj sali Upravne zgrade,,RiTE Ugljevik,,i predlazem sledeci;
D N E V N I R E D
1.Usvajanje Zapisnika sa predhodne sjednice Skupstine Sindikalne organizacije koja je odrzana dana 29.12.2014.godine.
2.Predlog usvajanja Izvjestaja Odbora za 2014.godinu:
-Odbor Fonda solidarnosti
-Odbor za sport i rekreaciju
-Odbor za prodaju sekundarnih sirovina
-Odbor za odmor i rehabilitacjiu radnika
Izvjestioci:Predsednici Odbora
3.Predlog Usvajanja Pravilnika o organizaciji i radu Sindikalne organizacije,,RiTE Ugljevik,,A.D.Ugljevik
Izvjestilac:Predsednik Statutarne komisije i clanovi komisije
4.Predlog usvajanja Izvjestaja o radu Sindikalnog odbora ,,RiTE Ugljevik,,za 2014.godinu
Izvjestioci:Predsednik Sindikalne organizacije i clanovi Sidikalnog odbora
5.Predlog usvajanja Finasijskog izvjestaja Sindikalne organizacije,,RiTE Ugljevik,,za 2014.godinu
Izvjestioci:Nevenka Aleksic, Predsednik Sindikalne organizacije i clanovi Sindikalnog odbora.
6.Informacija vezana za aktivnosti ,,UGLJEVIK-ISTOK,,i ,,ZAKONA O RADU,,.
Izvjestioci:Predsednik Sindikalne organizacije i clanovi Sindikalnog odbora
7.Razno
PREDSEDNIK SKUPSTINE
Dragan Babic
Опширније
22. april | Категорија: Обавјештења | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Sindikalna organizacija RiTE Ugljevik organizuje obiljezavanje 01.MAJA Praznika rada
Protokol
26.04.2015. god. - 18 casova,Izlozba fotografija-Dom kulture Ugljevik-Plava sala
- 19 casova,Pozorisna predstava-Dom kulture Ugljevik-Plava sala
- 20 casova,KOKTEL-Dom kulture
30.04.2015. god. - 14i30 casova polaganje cvijeca na Spomen obiljezje poginuluh radnika RiTE Ugljevik-ispred Upravne zgrade RiTE Ugljevik
-16 casova polaganje cvjeca na spomen obiljezje poginulim Rudarima u Mezgraji
01.05.2015. god. - 09 casova,okuplanje na ,,BAZENIMA,,Ugljevik i druzenje do 16 casova
Опширније
22. april | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Zakon o radu je dobar zakon i za sada neće biti menjan, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin
On je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljao rezultate aktivnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u proteklih godinu dana kazao da je formirana Radna grupa koja se bavi analizom efekata primene Zakona o radu, kao i njegove usklađenosti sa evropskim propisima.
„Zakon o radu se ne menja. To je dobar zakon“, naglasio je Vulin.
On je najavio da će 2015. biti godina zakonodavstva jer će biti doneto još nekoliko bitnih zakona, među kojima su zakon o socijalnom preduzetništvu, o radnicima na privremenom radu u inostranstvu, kao i o agencijama za privremeno zapošljavanje.
Prema Vulinovim rečima, njegov najveći neuspeh i propust u prethodnih godinu dana je to što nije bio „agresivniji u nameri da novi Zakon o radu reguliše i rad agencija za privremeno zapošljavanje, čime je oko 40.000 ljudi ostalo ni na nebu ni na zemlji“.
On je naglasio da kao najveći uspeh rada svog ministarstva u prethodnih godinu dana vidi to što su u tom periodu u Srbiji sačuvana sva socijalna davanja koja su uredno isplaćivana, a pri tom je ostavrena i ušteda od 1,8 milijardi dinara.
„Jedino smo ministarstvo u Evropi koje je u godini krize sačuvalo dostignuti nivo socijalnih prava i redovnost u isplati. To su stvari kojima možemo da se pohvalimo“, kazao je on.
Vulin je rekao i da je, prema zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji u prvom kvartalu 2015. stopa nezaposlenosti pala na 16,8 odsto i da je smanjena za 0,8 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a za čak četiri procenata u odnosu na mart 2014. kada je iznosila 20,8 odsto.
On je rekao da je za mere aktivnog zapošljavanja u koje je uključeno 108.000 ljudi, od kojih 6.567 sa invaliditetom, u prošloj godini izdvojeno 600 miliona dinara, a za zapošljavanje osoba sa invaliditetom 519 miliona dinara, dok je ove godine za te mere koje koristi 130.540 ljudi, među kojima je 7.270 sa invaliditetom, izdvojeno 2,8 milijardi dinara.
Prema rečima Vulina, ispekcija za rad je za godinu dana obavila i 54.895 inspekcijskih nadzora iz oblasti radnih odnosa, što je 13 odsto više, a na uzorku od 354 poslodavca utvrđeno je da je nakon kontrole zaposleno 14.464 ljudi.
Vulin je naveo i da je u prethodnih godinu dana, prvi put posle 2006. Inspekcija rada dobila zaštitnu opremu za rad i da je Inspektorat za rad uveo smenski rad.
On je naglasio i da je u 2014. za opremanje centara za socijalni rad Ministarstvo izdvojilo 133,8 miliona dinara, kao i da su bez pojednostavljenja procedura u prošloj godini usvojena 194 detete, što je najveći broj od početka primene porodičnog zakona.
Prema njegovim rečima, prvi put se organizovano radilo i na zbrinjavanu „dece ulice“ i u 115 centara za socijalni rad formirani sutimovi za decu koja rade i žive na ulici, a oko 60 dece koja su živela na ulici smešteno je u hraniteljske porodice ili ustanove socijalne zaštite.
On je istakao i da u Ministarstvu za je rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja radi oko 15.000 ljudi koji se staraju o oko 3,3 miliona ljudi.
Beta | utorak, 21.04.2015. |
Опширније
7. april | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Radnik se sam nemoze izboriti za osiguranje uslova rada,boriti za sprovodjenje zakona koji su temelj radnickih prava,te da se zastiti od mobinga i drugih stetnih postupaka poslodavca.
Radnik je sa s poslodavcem u ugovorno pravnom odnosu.Interesi poslodavca i radnika su razliciti.Poslodavcu je u interesu dobiti sto vise rada za sto manju cijenu,a radnicima je u interesu da za svoj rad dobije pristojnu platu i sto bolje uslove rada.Bez obzira ugovorno pravni odnos podrazumjeva ravnopravnost strana,poslodavac je uvijek u odnosu na radnika mocnija strana,pa iz tog proizilazi potreba udruzivanja radnika u demokratske organizacije-sindikate da bi sto kvalitetnije stitili svoja prava.
Rijec sindikat dolazi od latinske rijeci SINDICUS odnosno grckih rijeci SYN i DICO,a oznacavale su osobu koja je brinula o interesima jedne zajednice kojoj je pripadala ili o interesima druge osobe u vidu zbrinjavanja i starateljstva.
Sindikalni pokret je nastao kao dio sireg drustvenog pokreta,boreci se za priznanje svih radnika kao ravnopravnih gradjana,poboljsanje uslova zivota i rada radnika,te za pravednije drustvo i jednakost.
Radnici na izborima biraju svoje sindikalne predstavnike.Radnici udruzeni u sindikat stite svoja radna mjesta,suprostavljaju se krsenju pravila,sikaniranju,bore se za poboljsavanje uslova rada,kolektivno pregovore-razgovore,bore se za bolji zivotni standard.Prava radnika organozovanih u sindikate zasticena su medjunarodnim konvencijama ugovorima koje je prihvatila BiH-Republika Srpska.
SINDIKALIZAM SE TEMELJI NA JEDINSTVU,NEZAVISNOSTI I DEMOKRATSKOM NACINU DJELOVANJA.
U sindikatu su svi clanovi ,,ISTI,,-bez obzira na politicka opredeljenja,naciju,vjeru,rod,boju koze itd….
Kada je drustvo u neredu tada je normalno da ni sindikalna scena nije savrsena.Ne smijemo zaboraviti da su sva radnicka prava,koja se danas podrazumjevaju u proslosti izborena od sindikata(strajkovima,protestima,politickim pritiscima).Da nije bilo organizovanog djelovanja radnika kroz sindikate danas ne bi postojalo pravo na strajk,osmocasovno radno vrjeme,pravo na slobodan vikend,pravo na placeni godisnji odmor,pravo na sigurnosti na poslu,pravo na bolovanje,pravo na placenu penziju,zabranu rada djece.Ta i mnoga druga prava su u proslosti izborili upravo udruzeni radnici u sindikatu.Sva prava koji danas radnici uzivaju,a neki(sve ih je vise) o njima tek sanjaju nisu plod dobre volje poslodavca ili vlasti.Ona su izborena.Kao sto su izborena tako opet mogu biti i oduzeta.To opet ne zavisi o poslodavcima i vlasti nego o radnicima i njihovoj svjesti koliko je udruzivanje i sindikat vazno.
Od pocetka osmdesetih godina proslog vjeka u cjelom svjetu cvjeta neoliberalni kapitalizam,a radnicka prava se smanjuju,moc sindikata se rusi,radnicke plate stagniraju ili se smanjuju,oduzimaju se mnoga stecena prava.
Gladan narod nije tesko zavaditi,zato je potrebno neprestano isticati da bez jedinstva na sindikallnoj sceni nikome nemoze biti bolje.Sto ce plata i prava biti slabija u javnom sektoru,bit ce losija situacija i u privatnom sektoru.
Radnici u privatnom sektoru imaju nizi nivo prava i puno se slabije postuje sprovodjenje zakona,te su slabije ili nikako sindikalno organizovani.Neprestana borba za bolja rednicka prava u javnom sektoru je ocuvanje sindikalne scene te je borba i za radnike u privatnom sektoru.
Sindikalno organizovanje je vrlo vazno.Ali ne samo kroz placanje clanarine.Clanstvo bi se trebalo vise interesovati oko rada sindikata i aktivno se ukljucivati u njegov rad.Ako u radu sindikata nesto ne valja to se ne moze promjeniti anonimnim prijavljivanjem u virtuelnom svjetu ili suskanje po hodnicima.
Samo radnici sami mogu mjenjati sve ono sto im se cini losim u njegovom sindikatu.Povrsnim pracenjem,ne izlazkom na sindikalne izbore i ne dolaskom na sindikalne sastanke,savim sigurno stanje se nece popraviti.Lako je biti kriticar svima onima koji nisu spremni da se aktivnije ukljuce u rad,kako bi se sto kvalitetnije informisali.Nas sindikat se za sada dobro drzi.Ukoliko dodje do urusavanja sindikata,bicemo krivi svi mi,jer nam nije bilo dovoljno stalo,jer nismo cuvali svoj sindikat,jer nismo njegovali solidarnost i jedinstvo.
Sindikat nisu tamo neki predsednici.sindikat to smo svi ,,MI,,.
CUVAJMO SINDIKAT-MOGAO BI NAM SVE VISE TREBAT!!!!!!!!!
Опширније
6. april | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Melez: Prestanite s otpuštanjem radnika iz realnog sektora, ili će biti belaja!
Pljačkaška privatizacija u preduzećima metalske industrije te nemaran odnos države prema firmama u ovoj grani koje su ostale u njenom većinskom vlasništvu ostavili su nesagledive posljedice u desetinama preduzeća koja su nekada bila okosnica zapošljavanja i izvoza bh. privrede. Broj radnika i obim proizvodnje u nekadašnjim gigantima se stalno smanjuju. Kakvo je stanje u ovom sektoru najbolje ilustrira podatak da je prije rata u metalskoj industriji u BiH radilo 224 hiljade ljudi. Danas ih je manje za oko 200.000.
Bez rezultata
Bajro Melez, nedavno izabrani predsjednik Sindikata metalaca u BiH, u razgovoru za „Avaz“ ukazuje na to da su problemi radnika u metalskoj industriji alarmantni te poziva novoizabrane vlasti u zemlji da ih hitno počnu rješavati. Melez upozorava vlasti da su zaposlenici firmi metalske industrije, ako i dalje budu ostajali bez posla i hljeba, spremni tome masovno se usprotiviti. Metalci su takav stav izrazili i na nedavno održanom kongresu ovog granskog sindikata. Posebno se protive usvajanju izmjena Zakona o radu. – Vlastima na svim nivoima poručujemo da nije vrijeme za avanture. Vrijeme je da zajedničkim snagama stvaramo ambijent za nova radna mjesta u realnom sektoru, a nipošto stvarati još veći jad i bijedu, posebno što nemamo pripremljen socijalni program za zbrinjavanje već otpuštenih i radnika kojima se to, eventualno, može desiti usvajanjem predloženog zakona o radu. Stoga je naša poruka vlastima na svim nivoima da se konačno prestane s otpuštanjem radnika iz realnog sektora, ili eto vam belaja! Dakle, slijede masovni štrajkovi i protesti – kaže Melez. “Tools” Vogošća (“Pretis alatnica”), „Energoinvest TDS“ Sarajevo, “Zrak” Sarajevo, TTU Tuzla, Livnica čelika Tuzla, “Željezara” Ilijaš, “Gredelj Revom” Tuzla, “Binas” Bugojno… firme su u kojima su evidentni najveći problemi radnika. Do sada su, kaže Melez, problemi rješavani od slučaja do slučaja, od zahtjeva do zahtjeva, i takvi načini nisu polučili rezultate. – Takvim sistemom niskog intenziteta djelovanja ili lokalnim protestima i štrajkovima imali smo skromne učinke. U državi, koja je ekonomski neuređena, djelovanje naših aktivista je prava umjetnost. Naravno da najveću odgovornost snosi država odnosno vlasti u kantonima. Najveći problemi radnika su neisplaćene plaće, neuvezani radni staž, neriješeno zdravstveno osiguranje ili neuplaćeni doprinosi po osnovu plaće i iz plaće, nedostatak uposlenosti, katastrofalne strukture nadzornih odbora i direktora firmi. Neshvatljivo je da i 20 godina poslije rata nemamo pravne države – navodi Melez. Svjesni nejedinstva sindikalista na višim nivoima, zbog čega u BiH godinama izostaju čak i prvomajska okupljanja koja radnici u mnogo uređenijim zemljama koriste da ukažu na potrebu poboljšanja svog položaja, predstavnici metalne industrije poruku šalju i Savezu samostalnih sindikata BiH.
Melez: Uslijedit će masovni štrajkovi i protesti
Glavne prepreke
- Savezu samostalnih sindikata BiH, a posebno kolegama iz javnog i budžetskog sektora, poslali smo jasnu poruku da se konačno bez ikakvih kalkulacija pokrenu aktivnosti za spas i očuvanje dostignutih prava iz radnog zakonodavstva i da se odmah napravi zajednička strategija za zaštitu svakog radnog mjesta člana, a posebno radnika iz realnog sektora – ističe Melez.
Sindikat metalaca je, u slučaju da Vlada i Parlament FBiH donesu izmjene Zakona o radu koji neće biti usaglašen sa socijalnim partnerima, već donio zaključke o planiranim aktivnostima.
- Na Kongresu smo zaključili da su masovni protesti pred Vladom i Parlamentom FBiH, ukoliko donesu zakon o radu koji ne bude usaglašen između socijalnih partnera, najkonkretnija i najefikasnija mjera. Jer, važeći Zakon o radu nije nikakva prepreka za poslovanje, investiranje i otvaranje novih radnih mjesta. Glavne prepreke su visoki porezi, brojni parafiskalni nameti, složena procedura pokretanja biznisa i dobivanja potrebnih dozvola te teškoće u dobivanju kredita. Tu su i visoke kamate, korupcija, po kojoj smo prvi u Evropi, loš politički ambijent i imidž zemlje, neodgovorna vlast, utjecaj politike na pravosuđe, imenovanje funkcionera po podobnosti, a ne po sposobnosti, te niz drugih problema i anomalija koje nemaju nikakve veze sa zakonom o radu – zaključuje Melez.
Krugovi moćnika
- Umjesto stvaranja jasne vizije izlaska BiH i njene ekonomije iz duboke krize u kojoj se nalazimo, što bi trebao biti osnovni zadatak naše vlasti, oni se bave lobiranjem za uske interese pojedinih krugova i moćnika stavljajući tako lične interese iznad svake ekonomske logike i interesa društva u cjelini – kaže Melez.
Najveći problem je što nikada nije izvršena revizija pljačkaške privatizacije
Melez ističe da je među najvećim problemima radnika taj što nikada nije izvršena revizija pljačkaške privatizacije.
- Privatizacija je provedena otvorenom pljačkom radničke imovine. Godinama traženi Zakon o reviziji privatizacije je usvojen, a nikada implementiran. Zato nam firme sve češće propadaju – ističe Melez.
Autor: S. D.
Извор: Dnevni avaz od 04.04.2015. године
Опширније
31. mart | Категорија: Обавјештења | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
29.МАРТА У УГЉЕВИКУ ЈЕ РЕАЛИЗОВАНА ХУМАНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ДДДК „РУДАР“ ИЗ УГЉЕВИКА
ДОБРОВОЉНО
Опширније
Радници Рудника и термоелектране Угљевик – чланови спортске екипе која је учествовала на 16. сусретима радника Електропривреде Републике Српске одржаним од 18. до 21. јуна 2015. године у Бањи Врућици, постигли су изванредне резултате освојивши ПРВО мјесто у укупном пласману и титулу АПСОЛУТНОГ ПОБЈЕДНИКА Шеснаестих сусрета радника ЕРС 2015. године.
