4. februar | Категорија: Одбор синдиката ЕРС, Синдикални одбор | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
– Radnici gube strpljenje zbog loših investicija i poslovnih rezultata Elektroprivrede RS
– Milekić: Dobila sam poziv, razgovaraćemo
TREBINJE, BANJALUKA – Odbor Sindikata „Elektroprivrede RS“ zabrinut za egzistenciju radnika i negativnih poslovnih rezultata uputio je zahtjev za hitan sastanak sa Upravom i ministrom industrije, energetike i rudarstva RS Petrom Đokićem, saznaje poslovni portal CAPITAL.ba.
U Zaključku Odbora Sindikata „Elektroprivrede“ navedeno je da se poziv za hitan sastanak uputi svim direktorima zavisnih preduzeća, direktoru Matičnog preduzeća EPS Branislavi Milekić, ministru Đokiću „kako bi zajedničkim snagama došli do najboljih mogućih rješenja za očuvanje stabilnosti elektroenergetskog sistema“.
Zoran Miljanović, predsjednik Sindikalne organizacije ZP RiTE „Ugljevik“ za CAPITAL je potvrdio da radnici postepeno gube strpljenje i s razlogom su uplašeni za svoju egzistenciju, jer se mnogi problemi, kako kaže, svjesno „stavljaju pod tepih i odugovlači se sa njihovim rješavanjem, te je to i bio osnovni razlog za sazivanje hitnog sastanka svih relevantnih predstavnika „Elektroprivrede RS“ kome bi prisustvovao i resorni ministar„.
Miljanović je rekao da radnike RiTE „Ugljevik“ ne interesuje „politička priča oko kadrovskih rješenja i kadrovskih nesporazuma koji se tiču imenovanja novog direktora ovog preduzeća, već ih isključivo opstanak i budućnost RiTE „Ugljevik“ i svih zaposlenih radnika“.
„Naše preduzeće učestvuje sa 33 odsto u proizvodnji električne energije na nivou elektroenergetskog sektora RS. Zbog toga je za sve nas izuzetno važno da pronađemo odgovor na najvažnije pitanje – U kom pravcu plovi ovaj elektroenergetski brod?“, pita Miljanović.
Miljanović kaže da radnike RiTE „Ugljevik“ zanima kakva će njihova sudbina biti u narednih deset do petnaest godina, jer trenutna situacija, negativni rezultati poslovanja za 2014. godinu, nedefinisane investicije, odsustvo komunikacije na nivou „Elektroprivrede RS“ ne ostavljaju puno razloga za optimizam.
Milekić: Razgovaraću sa radnicima
Generalni direktor „Elektroprivrede RS“ Branislava Milekić potvrdila je za CAPITAL da je dobila poziv sindikata i istakla da je sa njima i ranije razgovarala i da će tako biti i u budućnosti.
„Razgovaraćemo o svim pitanjima koja se tiču materijalnog položaja radnika i njihovih prava, naročito sada kada nam predstoji potpisivanje kolektivnog ugovora. Naravno da ćemo pričati i sva pitanja koja su iz domena sindikalnog organizovanja biće predmet naših sastanaka“, kazala je Milekićeva i dodala da još uvijek ne zna kada bi taj sastanak mogao da bude održan.
Преузето са: CAPITAL.ba
Опширније
1. februar | Категорија: Одбор синдиката ЕРС, Синдикални одбор | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Одбор синдиката Електропривреде Републике Српске, на сједници одржаној 29. јануара 2016. године, донио је закључак да се упути Захтјев за хитан састанак на којем би присуствовали сви директори зависних предузећа ЕРС, директори МП ЕРС, ресорни министар господин Петар Ђокић, сви предсједници синдикалних организација ЗП и МП ЕРС и предсједник СУРЕРС, како би заједничким снагама дошли до најбољих могућих рјешења за очување стабилности нашег система.
Zahtjev za hitan sastanak
Опширније
27. januar | Категорија: Некатегоризовано | Објавио: Aco0305959 Нема коментара
Primitivizam se svuda unaokolo širi kao paučina.
Pravo značenje reči primitivac je prost, neobrazovan čovek. Ali kod nas najveće primitivce, oličenje primitivizma, nalazimo upravo među onima koji poseduju nekakvo obrazovaje. Jedna od karakterističnih osobina pravih primitivaca jeste njihova sposobnost da dugo i vešto skrivaju svoj primitivizam. U mirnim vremenima ugnjezde se u nekoj sredini i svojim manirima naizled uglađene osobe, pristojnim izgledom i uljudnim ophođenjem, uspevaju da zavaraju okolinu. Suština je zapravo zamaskirana sa nekoliko skupih odela i nekoliko naučenih fraza. Primitivci su tako ušuškani u samoj srži društva poput larvi koje mogu ostati larve čitavog života. Ali ako naiđu za njih povoljne okolnosti, iz tih larvi se razvijaju štetočine koje iznutra nagrizaju i dovode do propasti sve što dotaknu.
Primitivizam se svuda unaokolo širi kao paučina. A kada nema vetra da ga razduva, štošta se uhvati u njegove mreže. Primitivci jedni druge prepoznaju i onda kada su premazani sa hiljadu zaštitnih boja. Postoji prava internacionala primitivaca i njihova međusobna solidarnost. Podržavaju se i pomažu kada se nađu u nevolji. Primitivizam se jako vezuje za prostakluk, a prostaštvo je za mnoge opčinjavajuće.
Prostak veruje da svet postoji samo njega radi. On nema nedoumica, kolebanja, griže savesti, trauma. Svet viđen njegovim očima je pojednostavljen, uprošćen, bez moralnih dilema. „Ili kako ja kažem, ili nikako!“ Udara pesnicom o stol, ili pesnicom u oko kako bi stavio do znanja da mora biti po njegovom. Ima širok osmeh kojim pokazuje zlatne zube. Nosi razdrljenu košulju da bi otkrio maljave, muške, junačke grudi.
U mirnim vremenima primitivci kao oličenje prostakluka katkad služe za podsmeh. Njihova neutoljiva glad i žeđ da sve prilagode i potčine sebi deluje budalasto i megalomanski. A kao odgovor na sredinu koja im se ruga, stvaraju svoju kulturu, svoju državu u državi. Imaju svoju književnost, svoju muziku, svoje idole, svoje zvezde i kraljeve. Primitivizam je zarazan. Kultura primitivaca u mračnim vremenima postaje državna kultura, njihovi idoli – idoli masa. Duh primitivizma oseća se tada na svakom koraku, vlada nad mišljenjem, utisnut je u svaki delić života, nadmoćno se uzdiže kao metafora svega postojećeg.
Primitivac nanjuši drugog primitivca na daljinu. Primitivac uvažava drugog primitivca. U tom drugom vidi sebe, kao u ogledalu. Vidi grubost koja mu imponuje, prostaštvo kome se divi, autentičnu bezobzirnost. Primitivac u politici poštuje i uvažava samo načelo sile, primitivac u društvu ushićava se opštim bezumljem, a intelektualni primitivac, taj contradictio in adjecto, ali itekako postojeći u društvima zarobljenog uma i sužene svesti, kolektivizma i populizma, uništava svako mišljenje, svaki uzlet duha i u prvim je redovima borbe protiv individualizma. Primitivizam je korov kojeg ima posvuda. Poput je rđe koja se svuda hvata, poput kiseline koja sve nagriza. Primitivan čovek veruje da je uvek u pravu, ne priznaje drugačije mišljenje, slep je i gluv za sve razloge i činjenice. Nije u stanju da ima viziju budućnosti, a prošlost svodi u nekoliko stereotipa kojima objašnjava ukupnu istoriju čovečanstva. Primitivizam je toliko žilav, jak, dosledan i uporan da se prenosi kao nasledna bolest sa generacije na generaciju. I tamo gde se čini da je iskorenjen, iznenada se javlja, niče iz pepela svoga uništenja. „Čežnja za primitivnošću je bolest kulture“, napisao je Santajana.
Primitivizam rađa fanatizam, a fanatizam primitivcima daje novu snagu, snagu varvara spremnih da ruše, gaze, uništavaju. Šovinizam, fažizam, staljinizam, objedinjuju u sebi primitivizam i fanatizam. Fanatici slepo hrle ka ostvarenju svoga cilja. Ujedinjeni su u mržnji. Mase zaslepljene fanatizmom, podjarmljene mržnjom, hranjene primitivizmom, pretvaraju se u ljudska krda. Idu i prema sopstvenom uništenju jer slepilo fanatika i glupost primitivaca jedino mogu biti zaustavljeni istom takvom brutalnom silom kojom su krenuli da unište sopstvenu civilizaciju.
Ovdašnji primitivci spojili su fanatizam i akciju. U ime svoje nacije, ideologije i vere, lome kosti, stvaraju masovna groblja, ostvaruju se u nasilju. Buldožderima melju tela žrtava i bacaju ih u rudarska okna. Jedna žrtva za primitivnu pamet i iz nje izraslu moć i silu, nije ništa. Treba da stradaju stotine hiljada, možda milioni, da se zadovolje neumerene primitivne strasti. Obilazeći ratne invalide svoje vojske jedan ovdašnji vođa ih je pozdravio rečima: „Drago mi je što vas vidim u tolikom broju!“ A jedan drugi, na opomenu da njegov narod više nema nijednog prijatelja u svetu, odgovorio je: „Imamo jednog – Isusa Hrista.“
Sve što ovakvi dodirnu, pretvaraju u svoju suprotnost. Vera postaje blasfemična, rodoljubje kompromitirajuće, kultura ponižavajuća, vlast zaštita bezvlašću, visokoučene institucije paravan za gluposti, politika – utočište za primitivizam i primitivce. Ideološki buzdovan u rukama primitivaca vitla i mlati oko sebe sve čega se dotakne. Jednom probuđeni i osokoljeni primitivizam širi se posvuda nezadrživom snagom, pružajući zastrašujuće primere bezobzirnosti, ponižavanja ličnosti i oduzimanja životu osnovnog dostojanstva.
Primitivizam je izrugivanje duhu i istovremeno označava siromaštvo duha. Samoljublje bez ikakvog pokrića, oholost prema nemoćnima, poniznost prema gospodarima. Primitivci pišu istoriju samoobmana, a „samoobmana je“, kako je kazao pesnik, „ubitačna i za ljude i za narode.“
Može se pretpostaviti da će se sa nastupanjem mirnijih vremena primitivci povući sa glavne scene u pozadinu zbivanja, delujući sa rezervnog položaja. Prostakluk će pokriti pokradenim zlatom, obložiti ga dragim kamenjem i svilom. Ukrasiti diplomama i visokim državnim funkcijama. Biće manje glasni, ali jednako uticajni kao i pre. Oni ne sumnjaju da budućnost pripada njima, kao što im pripada i sadašnjost. Svuda će tražiti i nalaziti saveznike. Prostaštvo, fanatizam, lopovluk, beda duha, vrte ovaj svet. Primitivizam je neukrotiv, on je u samoj srži našega sveta, ali i u samome izvorištu najvećih i najstrašnijih zala.
Filip David, Jesmo li čudovišta, Bosanska knjiga, Sarajevo 1997, str. 151-153.
Опширније
