ОБАВЈЕШТЕЊЕ

OBAVJEŠTENJE CORONA

Раднице РиТЕ Угљевик свечано прославиле 08. март

Осми март, Међународни дан жена обиљежен је у петак, 06.03.2020. године у хотелу“ Дрина у Бијељини.

Пеослава је одржана уз присуство великог броја радница и гостију,

љубитеља добре забаве. Главни носиоци активности око организације ове

свечаности је Актив жена и младих, РиТЕ Угљевик. У једној здравој атмосфери и пријатном друштву, присутни су уживали у прослави овог значајног дана,све до касно у ноћ.

Слике ,понекад говоре више од ријечи …

Дневни ред за сједницу синдикалног одбора РиТЕ угљевик

ДНЕВНИ РЕД ЗА 12.03.2020.

Проблем рада електрофилтера Термоелектране Угљевик

Синдикална организација РиТЕ Угљевик је упутила надлежним руководиоцима РиТЕ  Захтјев за образложење у вези са проблемима рада електрофилтера Термоелектране у Угљевику.

Комплетан документ можете прочитати ОВДЈЕ.

Негативан утицај високе концентрације чврстих честица у димним гасовима на рад и животни вијек ODG postrojenja – проблем лошег рада електр-филтера ТЕ можете прочитати ОВДЈЕ.

OTPREMNINE DO 50.800 KM

Pitali smo predsjednika sindikata ostaje li Elektroprivreda RS bez stručnjaka ili zaposlenih preko “veze”

Peti je dan kako se radnici iz u četiri distributivna preduzeća iz sistema „Elektroprivrede RS“ mogu prijaviti za dobrovoljni odlazak iz firme uz otpremnine koje se u ovom, prvom krugu, kreću od 22.000, do  50.800 maraka.

Očekuje se odlazak 600 zaposlenih, koliko ih je u distributivnoj mreži procjenjeno da je višak, a u tu svrhu je iz budžeta izdvojeno 27 miliona KM, koji će biti isplaćeni u dva dijela – prvi odmah nakon potpisivanja sporazumnog raskida ugovora, a drugi u roku do 60 dana od potpisivanja tog sporazuma.

Oni koji ne uzmu stimulativne otpremnine u još dva kruga, drugi će krenuti u martu u proizvodnim preduzećima, dobiće otkaz i ostaće bez otpremnina.

O zainteresovanosti radnika za otpremnine i mogućem odlasku stručnog kadra, te stanju u Elektoprivredi Republike Srpske razgovarali smo sa Zoranom Mićanović, predsjednikom Sindikata ERS-a koji je u ime radnika ovog preduzeća potisnik ove mjere.

Kako radnici reaguju na dobrovoljni otkaz i ponuđenu otpremninu?

Koliko ih se tačno javilo u ovih pet dana još vam ne mogu reći jer sve se dešava na terenu u kancelarijama koje su otvorene po distributivnim preduzećima, ali znam da je interesovanje za sporzumni raskid radnog odnosa uz stimulativne otpremnine izraženo već od prvog dana. Tačan presjek ću imati poslije 21 februara. To je solidna otpremnina u današnje vrijeme i opredjeliće se za nju svi oni koji sebe ne vidi u Elektroprivredi.

Ko se ne vidi u ERS-u- deficitarni stručnjaci ili preglomazna administracija?

Mi imamo malo stručnog kadra i  previše administrativnog  i oni su ciljna grupa ove mjere. Pojednostavljeno rečeno, imamo puno zaposlenih, a malo radnika.

Stoga se i čini logičnim da će prije stručnjak uzeti otpremninu i otići, nego administracija. Takvo nešto se već desilo u Željeznicama RS.

Nećemo im dozvoliti da odu. Jer na kraju krajeva taj višak radnika i jeste pronađen u administraciji, ako odu i oni rijetki stručnjaci, ERS je načisto propao. Već je na samrti.

Kako to zabraniti?

To je viši interes, ne može stručnjak sam odlučivati o tome. Ako bi se prijavio stručan kadar reagovaćemo, nećemo dozoliti, jer onda ova mjera nema nikakav smisao. Mi smo već odavno u jako lošoj situaciji takvoj da nam se stručni kadar ni na oglase ne javlja. Imali smo u Ugljeviku raspisan konkurs za inženjerska zanimanja, i na njega se niko nije javio. Niko. I to nije sve, pored inžinjera nedostaju nam i električari, majstori, direktni izvršioci. Nama treba stručni kadar i stoga ovaj koji imamo ne smijemo pustiti.

Kako je ERS došao u situaciju da se niko ne javlja na oglas za zapošljavanje? 

Jednostavno neće da rade za lošu platu. Svi se slažu i direktori, da plate ovdje treba povećati, ali nije rješenje dati 50 KM više, mi inženjerima trebamo dati 5.000 KM platu, ali ne možemo kada imao silnu administraciju koju treba plaćati. Elektroprivreda je bila poželjno mjesto za vrijeme bivše države, za vrijeme Tita,  tada je radila struka, sa dolaskom partija počinje i njeno urušavanje. Svaka nova partija dovodila je neke svoje i to nam je upropastilo elektroprivredni sistem koji danas sa budžetom od 661 miliona maraka, vrijednošću od  preko 3,5 milijardi maraka, nema ni jedan pozitivan rezultat. Sindikat je jako nezadovoljan ovim stanjem, na to smo stalno ukazivali, nažalost bezuspješno jer nemamo sagovornike u institucijama.

ERS je dugo važila za firmu sa najvećim platama?
Možda davno nekada. Kraj prošle godine dočekali smo sa prosječnom platom od 1.210 maraka. I onda se neko pita što nam mladi odoše. Naravno da će otići inženjer kada mu tamo neko daje platu 2.000 eura. Ako mu i mi ovdje damo takvu platu, vjerujte, neće otići.

Niko od nadležnih nije rekao da će i kako  ERS i druge slične firme riješiti političkog uticaja, niko nikada nije odgovarao ni za zapošljavanje nestručnog kadra, da li je u tom svjetlu moguće očekivati da Elektroprivredu čekaju neki bolji dani? 

Oni su mogući samo ako se počne pitati struka, i ako se riješimo uplitanja politike. Nažalost imamo to što imamo. Ja se samo bojim da ova mjera ne bude na kraju opet jedna politička priča, da se riješimo viška administracije, a da u oktobru počne novo političko zapošljavnje. Ako se to desi onda nam nema pomoći i oporavka.

Preuzeto sa: www.6yka.com

Захтјев за реализацију

REALIZACIJA

Заказана сједница Синдикалног одбора РиТЕ Угљевик

САСТАНАК 3.2.2020.

Закључци Скупштине Синдикалне организације РиТЕ Угљевик

ЗАКЉУЧЦИ

Заказана сједница Синдикалног одбора

ДНЕВНИ РЕД

Стојановић: Термоелектране, најчешће, неаргументовано оптужене

Предсједник Савеза инжењера рудара и геолога Републике Српске Цвјетко Стојановић тврди да не постоје релевантни подаци на основу којих би се могло закључити који је удио термоелектрана, топлана или енергана, које користе угаљ као гориво, у укупној емисији штетних гасова.

- Бројни су извори загађења ваздуха, а њихов састав и број првенствено зависе од степена развијености друштва, односно друштвено-економских могућности конкретног подручја – наводи Стојановић.

Он напомиње за Срну да су, осим природних /ерупције вулкана, пустињска и космичка прашина, те гасови, који настају у великим акватичним срединама, као што су океани и велика језера/, најзначајнији извори загађења ваздуха и антропогеног поријекла /створеног људском дјелатношћу/.

- Извори тог загађења су велики индустријски објекти попут термоелектрана, енергана, топлана, индивидуалних ложишта, који спадају у стационарне изворе загађења, те разна врста возила, као и велики број кућанских апарта који спадају у категорију нестационараних загађивача – прецизира Стојановић.

Здравствена истраживања показују да су лебдеће честице промјера мањег од 10 микрометара /ПМ10/ штетне за здравље, али су још штетније честице промјера 2,5 микрометара, јер због овако малих димензија продиру дубоко у плућа и дуго се тамо задржавају.

- Честице веће од 10 микрометара углавном се задржавају у носу, устима и грлу. Важно је знати да лебдеће честице нису јединствене по саставу, него зависе од извора, а неке могу бити врло штетне и канцерогене. Ако такве честице на себи носе неке проблематичне спојеве, на примјер тешке метале, оне могу узроковати здравствене проблем – упозорава Стојановић.

Он наглашава да је домаће, а и регионално законодавство усвојило стандарде, методе мјерења као и препоруке са прописима ЕУ.

- Стручна јавност истиче да повишене вриједности лебдећих честица у ваздуху нису драматичне, мада се не могу назвати безопасним – истиче предсједник Савеза инжењера рудара и геолога Републике Српске.

Стојановић подсјећа да су мишљења експерата прилично супротстављена, почевши од тога да једни сматрају како је главни узрок климатских промјена, односно емисије штетних гасова, рад термолетреана, топлана и елетрана, до оних који заступају став да су узроци многоструки.

- У могуће узроке спадају и положај Земље у односу на своју осу, ерупције вулкана, периодичне појаве на земљи, крчење шума, велике животињске фарме… Неки експерти сматрају да је удио термоелектрана, по реду величине, од један до два одсто у укупној емисији штетних гасова – напомиње он.

Тешко је рећи, каже Стојановић, ко је у праву у вези са овим питањем, али се са сигурношћу може навести да су узроци многоструки, те да је прича о обновљивим изворима енергије прилично излобирана, а да се термоелектране најчешће неаргументовано оптужују за наведене појаве.

Он објашњава да је „РиТЕ Угљевик“ еколошка питања ријешила изградњом постројења за одсумпоравање и новим филтерским постројењем, а огроман значај придаје се и рекултивацији деградираних површина на руднику.

Стојановић напомиње да се мора више инвестирати у рјешавање еколошких питања у постојећим постројењима, како би се продужио њихов рад, као и да је потребна изградња савремених, функционално ефикаснијих и еколошки прихватљивих постројења.

- Изградњом постројења за одсумпоравање димних гасова, а прије тога реконструкцијом електрофилтерског постројења, Термоелектрана Угљевик је начинила огроман корак ка задовољењу прописаних норми. Посљедних 20 година интензивно се ради на рекултивацију деградираних површина чиме ће се укупни ефекти рада ове ТЕ значајно побољшати кад је ријеч о заштити животне средине – наводи Стојановић.

Са друге стране, истиче он, као посљедица тога доћи ће до значајних повећања трошкова рада, што ће свакако утицати на конкуретност.

- У овако супротстављеним условима неопходно је изналажење рјешења којим би се на неки начин компензовао рад ове електране у будућем периоду – сматра Стојановић.

Он подсјећа да је на недавно одржаном међународном научном скупу у Угљевику „Значај и перспективе угља у условима енергетске транзиције“ генерални закључак био да експлоатација и кориштење угља остају приоритет у производњи електричне енергије.

- Признати стручњак и универзитетски професор Карстен Дребенштет изнио је податак да Њемачка, која је трећа најјача економија у свијету, половину енергије обезбјеђује управо из фосилних горива – наводи Стојановић.

Он је нагласио да сасвим сигурно алтернативни извори енергије, којима се свијет окреће, могу у блиској будућности да узму примат над стандардним изворима.

- Дугорочно посматрано, производња електричне енергије из обновљивих извора не може замијенити конвенционалне капацитете, што наводи на закључак да ће угаљ и у будућности бити примаран извор енергије. Тим прије, ако се има у виду да је ријеч о јединственом, глобално доступном, јефтином извору, који уз мало више поштовања треба да буде сигуран и поуздан ослонац будућег развоја, поготово у неразвијеним земљама попут наше – наводи Стојановић за Срну.

То подразумијева стварање услова за експлоатацију угља те његово енергетско коришћење у складу са принципима одрживог развоја, односно рационално управљање уз пуно уважавање социјалних, економских и еколошких ризика.

- Ти услови, прије свега, односе се на високу ефикасност те на ниске емисија штетних гасова, како би била обезбјеђена конкурентност у односу на остале изворе – додаје Стојановић.

Он закључује да, глобално гледано, са популацијом од девет милијарди људи на Земљи, одржива рјешења добијања енергије са бољом заштитом животне средине и смањењем сиромаштва дугорочно зависе од технологије чистог – зеленог угља.

Опширније