Синдикални одбори ЗП „Рудник и Термоелектрана Угљевик“ и ЗП „Рудник и Термоелектрана Гацко“ одржали су заједнички сједницу у Угљевику, 19 .11. 2024. године и донијели сљедеће закључке:
ОпширнијеOdluka Skupstine Sindikalne ortanizacije-1
Опширније
Синдикална организација РиТЕ Угљевик донијела је одлуку о ступању у штрајк
Опширније
Опширније
Odluka o visini participacije za banjsko lijecenje
ОпширнијеOdluka o najavi strajka upozorenja
ОпширнијеZahtjev zakazivanja tematske sjednice Skupstine opstine Ugljevik
ОпширнијеZaključci sa zajedničke sjednice svih sindikalnih odbora iz sastava MH ERS
ОпширнијеUrgencija za hitno rjesavanje pitanja odnosa sa EGS-om
Опширније Од 22.06. до 25.06.2023. године, у Граду сунца у Требињу, одржани су 23. сусрети радника Електропривреде Републике Српске.
На Сусретима је учествовавао до сада рекордан број такмичара, а као гости ревијалног дијела, у двије дисциплине, наступиле су екипе „Електропреноса“ и Нафтне индустрије Републике Српске.
Укупан побједник овогодишњих спортских игара је екипа Рудника и термоелектране Угљевик.
Резултате спортских такмичења, атмосферу на сусретима и коначан пласман екипа можете погледати у Билтену број 2:
Pregled firmi sa kojima SIndikalna organizacije ima poslovnu saradnju
Опширније
Вршилац дужности генералног директора МХ „Електропривреда РС“ Матично предузеће а.д. Требиње, Лука Петровић и предсједница Одбора синдиката Електропривреде Републике Српске, Кораљка Ковачевић Марков потписали су јуче у Требињу Анекс II Колективног уговора МХ „Електропривреда РС“ и Споразум о утврђивању цијене рада на нивоу МХ „Електропривреда РС“ за 2023. годину.
Између осталог, обје споразумне стране изразиле су задовољство због постигнутог договора и сагласне су да се по новој цијени рада, која износи 158,00 КМ, врши обрачун и исплата плате радницима у систему Мјешовитог Холдинга „Електропривреда Републике Српске“, почевши од 01.01.2023. године.
Потписивању су присуствовали и вршилац дужности извршног директора за јавно снабдијевањe Зоран Вуковић, вршилац дужности извршног директора за техничке послове Иван Копривица и вршилац дужности извршног директора за организационо – правне послове Борислав Грубач.
ОпширнијеМладен Мијатовић из Синдикалне организације „РиТе Угљевик“ изабран је данас на 7. Изборној скупштини, одржаној у Требињу, за предсједника Синдиката удружених радника енергетике Републике Српске на четворогодишњи мандат.
Мијатовић је добио већи број гласова делегата од свог противкандидата, представника Крајина петрола Зорана Деспотовића.
На Изборној скупштини усвојене су смјернице плана рада у наредном четворогодишњем периоду, верификован састав Главног одбора овог синдиката, те изабран Надзорни одбор и статутарна комисија.
ОпширнијеInformacija o sastanku Sindikalnog – Štrajkačkog odbora održanog dana 12.12.2022.
ОпширнијеObavjestenje o odrzanom sastanku sa Upravom-1
Опширније
Синдикални одбор РиТЕ Угљевик, на сједници одржаној 17.11.2022. године, донио је Одлуку о ступању у штрајк.
ОпширнијеPravilnik o individualnom radnom učinku
ОпширнијеZahtjev za povecanje cijene rada
ОпширнијеU Rudniku i Termoelektrani u Ugljeviku danas je potpisan Sporazum o saradnji Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik i Sindikata JP PEU „Resavica“.
Sporazum su potpisali predsjednici Sindikalnih organizacija Boban Benović i Nebojša Milinković.
Prema riječima Bobana Benovića, predsjednika Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik, svrha ovog sporazuma je zajednička saradnja radi stvaranja boljih uslova za primjenu svih instrumenata sindikalne borbe.
„Sporazum se odnosi na unapređenje saradnje i razmjenu iskustava sa našim sindikalnim kolegama iz Srbije, a sve u cilju jačanja sindikalne organizovanosti i kolektivnog pregovoranja. Želimo da pozitivne primjere iz Srbije iskoristimo i kod nas i na taj način dodatno unaprijedimo rad Sindikata RiTE Ugljevik”, objasnio je Benović.
Predsjednik Sindikata JP PEU “Resavica” Nebojša Milinković izrazio je zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma, koji će, kako je dodao, imati višestruki značaj za sindikalce u rudnicima s obje strane Drine.
”Zbog vrste posla koja se u rudnicima obavlja, naš sindikat stavlja akcenat na bezbijednost i zdravlje radnika. Sa kolegama iz Ugljevika smo obišli površinski kop i razgovarali o tome na koji način dodatno možemo poboljšati sindikalno djelovanje radi boljeg ostvarivanja prava i zaštite svih radnika, u kom pravcu smo i potpisali današnji sporazum”, rekao je Milinković.
Nakon potpisivanja sporazuma, za goste iz Sindikata JP PEU Resavica organizovan je svečani ručak. Potom je uslijedila posjeta Rudniku, u okviru koje su gosti stekli uvid u sam proces proizvodnje i uslove rada.
Одбор за заштиту и здравље у Предузећу
ОпширнијеКомисија за расподјелу средстава Касе узајамне помоћи
ОпширнијеОдлука о трошковима за рођење дјетета
ОпширнијеОдлука о исплати помоћи за одлазак у ензију
Опширније
Nedjelja u Ugljeviku protekla je u znaku šljive. Međunarodni sajam šljive, voćnih rakija i meda okupio je preko osamdeset izlagača, a gostima se predstavila i preduzeće RiTE Ugljevik preko Aktiva žena Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik. Oni su, naime, osvojili i prvu nagradu za najuređeniji štand na Sajmu.
Ljiljana Rudić Mikić, diplomirani inžinjer rudarstva, kaže da joj je drago da je na Sajmu predstavljala preduzeće kao što je RiTE Ugljevik, te da su iskoristili priliku da podrže ovu manifestaciju, ali i prezentuju RiTE Ugljevik kroz rad žena i njihov značaj za preduzeće.
„Samim tim što smo danas ovdje, ukazali smo da su stereotipi o „muškim“ i „ženskim“ poslovima prevaziđeni, i da ravnopravno, rame uz rame, radimo na svim poslovima u preduzeću, od onih jednostavnih, koji su u našem mentalitetu rezervisani za žene, pa do nasloženijih, rukovodećih rudarskih poslova“, rekla je ona.
Rudić Mikić je istakla da je preduzeće RiTE Ugljevik pozitivan primjer brige za životnu sredinu, te podsjetila na ulaganja ovog preduzeća u rekultivaciju, kako bi se što više smanjio uticaj rada površinskog kopa na ekologiju.
Ugljevički gigant svake godine izdvaja značajna novčana sredstva kako bi ispunili visoke ekološke standarde, navodi Brižita Ivković, predsjednica Aktiva žena i mladih Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik.
“Preduzeće RiTE Ugljevik odnedavno nosi titulu „najčistije Termoelektrane u regionu“, a rukovodstvo i zaposleni sve ove godine pokazuju da im je očuvanje životne sredine jedan od prioriteta“, dodaje Ivkovićeva.
Generalni direktor RiTE Ugljevik Čedomir Stojanović kaže da će preduzeće i u budućnosti podržavati manifestacije poput Sajma šljive, voćnih rakija i meda.
“RiTE Ugljevik je ponosni sponzor ove značajne manifestacije, koja okuplja naše proizvođače i prikazuje najljepše plodove našeg kraja”, istakao je Stojanović.
Izvršni direktor i narodni poslanik Milutin Tasovac kaže da poljoprivredna proizvodnja ima ogroman potencijal u podmajevičkom kraju, a da je RiTE Ugljevik, kao najveći privredni subjekt ovog kraja, spreman da pomogne na svoj način.
„Ugljevički kraj je Bogom dan za uzgoj šljive vrhunskog kvaliteta, a svi zajedno se moramo potruditi da proizvodnja, a naročito izvoz, budu na još višem nivou“, zaključio je Tasovac.
Галерија фотографијана овом линку
Опширније
ПРЕПОРУКА ГЛАВНОГ ОДБОРА СИНДИКАТА УДРУЖЕНИХ РАДНИКА ЕНЕРГЕТИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ОпширнијеUGLJEVIK – Zajedništvo i solidarnost najvažnija su načela sindikalizma. Ta načela ovih dana srušena su u Sindikalnoj organizaciji najvećeg proizvođača električne energije u Republici Srpskoj koja okuplja oko 1.800 radnika.
Nedavno održani sindikalni izbori u Rudniku i termoelektrani (RiTE) Ugljevik pokazali su da među izabranim predstavnicima radnika postoje duboke podjele, koje najmanje idu u korist radnika.
Deset od trinaest novoizabranih članova Odbora održalo je danas sjednicu na kojoj je predložen novi predsjednik i zamjenici sindikata.
Međutim, aktuelno sindikalno rukovodstvo smatra kako je ona održana mimo pravila i procedura, te da se na njoj “prekrojila” volja radnika.
Boban Benović predložen je za novog predsjednika Sindikata, a Dalibor Zarić i Slaviša Čuturić za njegove zamjenike. Svi oni su u Odbor izabrani na nedavno održanim izborima, a imenovanja bi trebalo da potvrdi Skupština, za koju su takođe bili organizovani i sprovedeni izbori.
Inače, sjednici nije prisustvovao aktuelni predsjednik sindikata Zoran Mićanović, a koji je imao najviše glasova među kandidatima za novi Odbor.
On kaže da ga niko nije pozvao na sjednica za koju usput tvrdi da je nelegalna i nelegitimna jer Komisija za izbor, koja je vodila proces, nije završila sve predviđene procedure.
Prema njegovim riječima, kada se raspišu izbori sve aktivnosti vodi Komisija za izbore, a kada se oni završe konstituiše se Sindikalni odbor po proceduri koja nalaže da se na toj sjednici rezultati verifikuju.
Na njoj se onda kandidat sa najvećim brojem glasova predlaže za predsjednika, a druga dvojica po broju glasova su potpredsednici, te se sa tim predlozima se ide na skupštinu koja te predloge verifikuje.
“Ovde ta procedura nije ispoštovana nego su nametnuti kandidati od Uprave preduzeća”, tvrdi Mićanović i poručuje kako će pravdu tražiti kod institucija sistema.
Na ove optužbe pokušali smo da dobijemo stav Uprave, ali nam se direktor preduzeća Čedomir Stojanović nije odgovarao na telefonske pozive, a Benović, kandidat za novog predsjednika Sindikata, bio je nedostupan.
Međutim, javio se predsjednik Komisije za sprovođene izbora, Ivan Radovanović koji je dao svoje viđenje ove situacije.
“Mislim da su pojedinci izašli iz okvira propisanih procedura i pravila kada je riječ o implementaciji izbora. Komisija mora da završi sve radnje koje su definisane pravilnicima i odlukama u okviru svog mandata. Nadam se da će sve neusaglašene stvari biti riješene pregovorima jer mi smo organizacija koja je dio velikog sistema Sindikata udruženih radnika energetike Republike Srpske. Ako se ne budu mogli usaglasiti pregovorima, uputićemo im dopis i tražiti da oni u skladu sa svojim nadležnostima donesu odluke”, kaže on.
On kaže da je na rad tijela na čijem je bio čelu postojao ogroman pritisak ljudi bliskih Upravi preduzeća koji su imali ovlaštenja da se miješaju u izborni proces.
“Po mojoj procjeni u ovoj sindikalnoj organizaciji su se vidno narušili odnosi i izašlo se iz okvira proceduralnih radnji propisanih aktima sindikata, odlukama, i pravilima koja se moraju poštovati”, zaključio je on.
Inače, sindikalni izbori u RiTE Ugljevik održani su 11., 12., i 12., aprila.
Preuzeto sa portala:https://www.capital.ba
ОпширнијеОДЛУКА О ИНИЦИРАЊУ САЗИВАЊА СКУПШТИНЕ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
ОпширнијеDana 31.03.2022.godine predsjednica Aktiva žena i omladine Sindikata ERS Vesna Zurovac, organizovala je u prostorijama HET edukativno predavanje na temu“ Pravni aspeksti zaštite radnika od uznemiravanja na radu i mobinga“. Predavač je bila prof.dr Aleksandra Vuković koja je jedan od najboljih poznavalaca pravnih okvira zaštite od mobinga.“ Sindikati imaju značajnu ulogu u zaštiti radnika od uznemiravanja na radu i od mobinga. Sindikat može pristupiti navedenim problemima kroz različite načine, prije svega kroz kolektivno pregovaranje, edukacijom sindikalnog članstva, socijalnim dijalogom, javnim kampanjama i radom na podizanju društvene i poslovne svijesti o negativnim posledicama mobinga i diskriminacije na radnom mjestu, kazala je Zurovac.“
Juče je u velikoj Sali upravne zgrade RiTE Ugljevik održana najprije Skupština sindikalne prganizacije RiTE Ugljevik, a onda i sastanak Odbora sindikata. Sastanci su sazvani kako bi se zaokružio rad ova dva organa koja su trenutno u tehničkom mandatu, s obzirom da im je mandat istekao i da će se početkom aprila održati izbori u sindikatu. Skupština sindikalne organizacije usvojila je Plan aktivnosti i Finansijski plan Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik za 2022. godinu. Sindikalni odbor je usvojio Izvještaj o radu Sindikalne organizacije, Finansijski izvještaj, te Izvještaj Odbora za odmor i rehabilitaciju za 2021. i Izvještaj o anketiranju naših radnika za 2022. godinu. Usvojeni su i izvještaji Fonda solidarnosti i Aktiva žena i mladih za prošlu godinu.
Usvojena je odluka o raspisivanju redovnih sindikalnih izbora u Sindikalnoj organizaciji RiTE Ugljevik, a na osnovu odluke Sindikata udruženih radnika energetike RS.
Konstatovano je da RiTE Ugljevik posluje u izuzetno složenom poslovnom okruženju , da je doba neizvijesnosti u punom mahu, te da mirnih i spokojnih nema ni u najrazvijenijim zemljama na svijetu. Na radnicima i upravi našeg preduzeća je da se izbore za opstanak ugljevičkog giganta, te da ma koliko nas plašili gašenjem termoelektrana budemo sigurni da smo, bar u nekoliko narednih godina neophodni i nezamjenjivi proizvođač električne energije na domaćem tržištu. Svaku situaciju je moguće okrenuti u svoju korist, a naša šansa je da ovo vrijeme, u kome je proizvodnja svakog kilovata značajna, iskoristimo na pravi način.
Aktuelni predsjednik Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik Zoran Mićanović je podsjetio da su se radnici sa svojim sindikalnim predstavnicima iz prethodnog mandata izborili za Kolektivni ugovor – što je od izuzetnog značaja, jer bi u suprotnom bio nametnut Pravilnik o radu koji bi bio katastrofalan za radnike.
Takođe je izdejstvovano povećanje cijene rada koje je, kako je rekao malo, ali ipak nije zanemarljivo s obzirom na uslove u kojima se posluje. Dobili smo i Sporazum sa Sindikatom radnika Elektroprivrede Srbije, a saradnja sa bratskim organizacijama jača poziciju i Sindikata ERS.
Mićanović je naglasio da se i u narednom periodu nastavlja borba za opstanak i da je razumljivo što su radnici i dalje nezadovoljni, jer je radna atmosfera i ambijent u kome se radi težak kako zbog objektivnih razloga (osjetljjivosti i zavisnosti preduzeća od matičnog preduzeća , ali i državne strategije, te globalne krize), ali i zbog uslova koje smo sami sebi napravili. Najveći kritičari sindikata nisu nikada pokušali da urade nešto za unapređenje radničkih prava . Ima i onih koji gube nadu i pitaju se , zašto da učestvuju u radu sindikata, ako je stanje takvo kakvo jeste. Logičan odgovor bi bio : Upravo zbog toga što je stanje takvo kakvo jeste i zadatak sindikata je da se bori za bolje stanje.
Kroz ostvareno se pokazalo da je sindikat ozbiljan partner i da ga nije moguće obezvrijediti i ugušiti, iako je bilo pokušaja.
Na ovim sastancima postavljena su i konkretna pitanja, kao što su cijena uglja za treća lica i za radnike ( pri čemu je cijena za radnike skoro duplo veća nego za treća lica), pitanje koristi za preduzeće od slanja radnika u penziju uz stimulativne otpremnine, te pitanje ležišta Ugljevik Istok.
Jak i stabilan sindikat interes je svakog zaposlenog u RiTe Ugljevik i u ERS. Odustajanje od sindikata ne treba da bude opcija .Sindikalno članstvo treba da bude aktivnije i informisanije, u vlastitom interesu. Radnici se moraju više sastajati, družiti, međusobno dogovarati, razmjenjivati iskustva I informacije. Samo tako se mogu spriječiti sve negativne posljedice i očuvati sindikat i spriječiti bilo kakvo političko djelovanje!
Slijede kandidacioni zborovi po podružnicama i izbori 11,12. i 13 aprila.
Sretno!
Упркос противљењу неких синдикалних организација унутар ЕРС-а, данас су расписани избори у Синдикату.
Наиме, како сазнајемо од предсједника Одбора синдиката ЕРС-а, господина Зорана Мићановића, данас је донијета званична одлука о расписивању избора у Синдикату удружених радника енергетике Републике Српске, а самим тим и у Одбору синдиката Електропривреде Републике Српске, као његовом саставном дијелу.
Више појединости о предстојећим изборима биће познато након објављивања Одлуке о расписивању избора.
…….
Опширније
ПОЗИВ-СЈЕДНИЦА ГЛАВНОГ ОДБОРА СУР ЕНЕРГЕТИКЕ РС
ОпширнијеSindikalna organizacija Rudnika i Termoelektrane (RiTE) „Ugljevik“ uz podrušku uprave ovog privrednog giganta dodijelila je 800 novogodišnjih paketića za djecu radnika uzrasta do 10 godina.
Paketići su dijeljenji po grupama a svaku grupu je pratila predstava “Kako su patuljci postali klovnovi” u izvedbi glumaca iz bijeljinskog Pozirištanca „Maslačak“.
Član Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik Davor Prelić poželio je srećne praznike mališanima te bezbrižno i srećno djetinjstvo.
– Od ove godine, novim kolektivnim ugovorom odlučeno je je da se novogodišnji paketići dodijeljuju djeci do 10 godina starosti a do sada je bila starosna granica do 7 godina – naveo je Prelić.
On je zahvalio rukovodstvu Sindikalne organizacije i menadžmentu RiTE “Ugljevik” koji su podržali ovu već tradicionalnu dodjelu novogodišnjih paketića.
– Srećni smo jer smo obradovali mališane i izmamili im osmijeh na licima – poručio je Prelić.
Preuzeto sa: infobijeljina.com
Опширније
ИНФОРМАТИВНИ ЗБОР је заказан за уторак 21.12.2021. године у 07.30 часова испред главне управне зграде у Угљевику
Опширније
Održana Liga malog fudbala Regionalnog sindikata regije Bijeljina, Ugljevik i Lopare
Ekipa Sindikalne organizacije (SO) RiTE „Ugljevik“ pobjednik je prve Lige sindikata malog fudbala nakon što su u finalnoj utakmici bili bolji od ekipe A.D. „Orao“ iz Bijeljine i savladali ih rezultatom 4:1.
Predstavnik ekipe SO RiTE “Ugljevik” Čedomir Vićić zahvalio je svim učesnicima na fer-plej takmičenju ali i na promociji sporta.
– Zadovoljstvo je kada vidite sjajno druženje i sportsku atmosferu među učesnicima koji su ameteri fudbala ali na svemu prikazanom, iznad svega veliki ljudi – rekao je Vićić.
Branko Zelenović, u ime organizatora Regionalnog sindikata- regije Bijeljina, Ugljevik i Lopare rekao je da je liga organizovana prvi put te da je trajala mjesec dana.
– Učešće je uzelo 17 ekipa. Odigrano je 37 utakmica i učestvovalo 220 fudbalera-radnika. Sve utakmice odigrane su u novoizgrađenoj sali Osnovne Škole ” Jovan Dučić” u Patkovači – naveo je Zelenović.
On je najavio da će preostala novčana sredstva koja su prikupljena tokom trajanja lige biti preusmjerena u humanitarne svrhe.
ОДЛУКА О УСВАЈАЊУ ПРИЈЕДЛОГА ПЛАНА АКТИВНОСТИ И ПРИЈЕДЛОГА ФИНАНСИЈСКОГ ПЛАНА ЗА 2022.ГОДИНУ
ОпширнијеЗАКЉУЧАК СИНДИКАЛНОГ ОДБОРА 01.12.2021.ГОД.
Опширније
Носилац ове активности био је Актив жена и младих синдиката З.П. РиТЕ Угљевик.
Дана, 20-22.08.2021. године на тргу у Угљевику свачано је одржан 10. јубиларни сајам шљиве, воћнох ракија и меда. Велики број излагача су на својим штандовима осим воћних ракија, воћа и меда изложили традиционална јела, женске радиности, ручне радове и још занимљивих садржаја. На овом међународном сајму присутвовале су и чланице Актива жена и младих Синдикалне организације РиТЕ Угљевик. Активности су успјешно реализоване.
ЗАХТЈЕВ В.Д. ДИРЕКТОРУ ЧЕДОМИРУ СТОЈАНОВИЋУ
ОпширнијеNa sjednici Sindikalnog odbora RiTE Ugljevik održanoj 28.07.2021. riješeno je nekoliko značajnih pitanja kako u vezi sa daljim funkcionisanjem postojećeg odbora, tako i u vezi sa konkretnim imenovanjem predstavnika sindikata u komisije za izradu pravilnika definisanih Kolektivnim ugovorom.
Članovi Sindikalnog odbora RiTE Ugljevik izrazili su zadovoljstvo zbog potpisivanja Kolektivnog ugovora uz konstataciju da svaki posao nosi određene probleme i napetosti koji se znaju odraziti na međuljudske odnose, jer u jednoj grupi ne mogu biti potpuni sklad i harmonija. Spuštene su tenzije i riješen je veliki broj radničkih zahtjeva. Usvojen je Pravilnik o raspodjeli sredstava (koja poslodavac uplaćuje sindikalnoj organizaciji) po čl. 58 Kolektivnog ugovora, koji je dostavljen upravi preduzeća, te su imenovani sindikalni predstavnici u komisije čije je zadatak izrada Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta, Pravilnika o postupku utvrđivanja povrede radne obaveze i Pravilnika o individualnom radnom učinku.
Na sjednici su zaduženi predsjednik organizacije i knjigovođa da napišu prijedlog odluke rebalansa budžeta za 2021. godinu.
Zaključeno je i da sindikalni aktivizam, s obzirom na prestojeći period restrukturiranja ERS-a ,treba podići na viši nivo, te da ne treba dozvoliti da se sindikat dijeli i razjedinjuje, jer je to jedini način da se zaštite radnici i očuva radna sredina.
Нови ЗАХТЈЕВ ЗА ОДГОВОРЕ В.Д. ДИРЕКТОРУ ПРЕДУЗЕЋА
ОпширнијеЗАХТЈЕВ ЗА ОДГОВОРЕ В.Д. ДИРЕКТОРУ ПРЕДУЗЕЋА
Опширније
Нови Колективни уговор ступио на снагу
СИНДИКАТ ОПРАВДАО УЛОГУ КОЈА МУ ЈЕ ДОДИЈЕЉЕНА
Дана 10.07. 2021. године на снагу је ступио нови Колективни уговор Електропривреде Републике Српске. У протеклом периоду кроз преговоре са руководством ЕРС-а Синдикат је показао да је институција која се мора поштовати и уважавати, а и у наредном периоду, како је то у изјавама за медије рекао Зоран Мићановић предсједник Синдиката ЕРС, синдикат мора имати своје мјесто када је ријеч о одлучивању у предузећу. Мићановић је истакао да радници могу мирно да спавају, јер ни једно право радника није ускраћено у поређењу са претходним Колективним уговором, а поједина права су и унапријеђена.
Синдикат никада није био реметилачки фактор у преговорима, него је настојао да се држи улоге која му је додијељена, што је у коначници и оправдао. Није било једноставно држати курс и борити се са послодавцем који природно настоји да ускрати раднику онолико колико је то могуће, али синдикат је одлучно заступао интересе запослених.
Измјене у односу на претходни Колективни уговор односе на члан 55. став 1 у коме се наводи да је послодавац дужан да раднику код кога постоји смањена радна способност, понуди закључење уговора о раду за обављање послова за које је радно способан, уколико располаже са таквим радним мјестом и које одговара његовој стручној спреми и радним способностима, те да му обезбиједи остваривање свих радних права по основу инвалидности дефинисаних законом. У члану 58. (1) дефинисане су обавезе послодавца које се односе на име социјалне и хуманитарне помоћи, превенцију радне инвалидности и рехабилитацију радника, лијечење радника и културне и спортске активности радника, па је према овом члану умјесто досадашњих 1,25%, ЕРС дужан да уплати средства мјесечно минимално у висни 0,4% од бруто средстава исплаћених за плате радницима код Послодавца. (Овдје је потребно напоменути да је синдикат у свим зависним предузећима обавезан да у року од 30 дана од дана ступања на снагу новог колективног уговора донесе посебан правилник којим ће утврдити услове и критеријуме за расподјелу средства из овог члана , те да ће тражити да у РиТЕ Угљевик издвајања послодавца по овом основу буду 1,0%). Члан 68. који се односи на радни учинак измијењен је у ставу 3, те ће тако по новом КУ послодавац, у маси бруто средстава за плате, планирати издвајање до 12% за исплату дијела плате по основу радног учинка , а исплата радног учинка се врши само у мјесецима у којима је остварен планиран финансијски резултат. Измијењен је и члан 81. који се односи на минули рад, па ће се сада плата радника увећавати 0,50% за сваку навршену годину радног стажа. Дошло је и до измјене члана који прописује накнаду плате за вријеме боловања, те се иста одређује у висини од 85% од плате коју би радник остварио да је радио. Члан 105, који се односи на отказни рок сведен је на ниво Закона о раду, а члан 105. у вези са стимулативним отпремнинама обогаћен је обавезом послодавца да планира средства за стимулативне отпремнине. Додато је и неколико нових чланова који се односе на рад у ванредним ситуацијама односно стањима.
Радници ЕРС су свјесни да је дошло ново вријеме и ново окружење, те да је још од ступања новог Закона о раду било неминовно да ће им приликом усклађивања Колективног уговора са законом бити смањена поједина права (што је раније и учињено, укидањем огрева и зимнице, смањењем регреса и слично), али исто тако послодавац треба да буде свјестан да је цијена потрошачке корпе скоро дупло већа него у претходним годинама,а да су плате остале исте.
Током маратонских преговора, синдикат је морао да покаже дозу толеранције, те да избаци дозу искључивости, како би успио да подстакне друштвену одговорност и социјалну осјетљивост послодавца и остане на висини задатка.
ОпширнијеSl. Bilten ERSa 7-21 – Kolektivni ugovor MH ERS-a
Опширније
ОДЛУКА О ИМЕНОВАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА РАСПОДЈЕЛУ СРЕДСТАВА КАСЕ УЗАЈАМНЕ ПОМОЋИ
ОпширнијеЗАХТЈЕВ ДИРЕКТОРУ И УПРАВИ ПРЕДУЗЕЋА
ОпширнијеMoramo se čuvati od hipokrizije i dvostrukih standarda bogatih članica Evropske unije
Domaći resurs, domaće znanje i domaća proizvodnja, garant su energetske bezbednosti Srbije. U Srbiji još uvek nije, ni u nacrtu, pripremljen objedinjeni energetski i klimatski plan razvoja, koji će definisati budućnost energetike zemlje. Zato se moramo čuvati od hipokrizije i dvostrukih standarda bogatih članica Evropske unije.
Godinu dana nakon donošenja tzv. Čistog energetskog paketa zakona od strane Evropske Unije i opasno ambicioznih, a prethodno slabo promišljenih energetskih ciljeva, novog evropskog indentiteta, kako ga neki od najvernijih birokratskih sluga EU sistema nazivaju, jedna Nemačka otvara termoelektranu na ugalj snage, ni manje ni više nego 1.100 MW.
Naime, 30. maja 2020. godine, nakon više od deset godina studiranja, planiranja i izgradnje u Nemačkoj je puštena u pogon termoelektrana Datteln 4. Elektrana Datteln 4 snage 1.100 MV, koja je u vlasništvu kompanije Uniper i nalazi se u mestu Datteln u regionu Severna Rajna-Vestfalija, otvorena je uprkos prethodno objavljenom planu nemačke vlade da postepeno ukida proizvodnju električne energije iz uglja u zemlji. Nemačka vlada je prošle godine donela odluku da će zatvoriti svih 84 termoelektrana na ugalj do 2038. godine, dok se zemlja bude kretala ka čistijim izvorima električne energije. Ove godine bi trebalo da bude zatvoreno najmanje osam nemačkih pogona na ugalj. Zvaničnici regije Severna Rajna-Vestfalija rekli su da je ideja izgradnje i stavljanja u pogon TE Datteln 4 bilo upravo zamena kapaciteta pomenutih osam termoelektrana.
Vezano za postepeno gašenje rudnika i termokapaciteta na ugalj, zanimljiv je podatak da su se nemačka vlada i regionalni zvaničnici složili o planu kompenzacije za industriju uglja od oko 40 milijardi evra (45 milijardi dolara). Vlada je rekla da će novac biti upotrebljen za finansiranje „društveno odgovornih rešenja” za radnike, uključujući nova radna mesta, nove infrastrukturne projekte i, verovatno, obezbeđivanje nadoknade pogođenim kompanijama.
Zvanični podaci pokazuju da je oko 20.000 ljudi radilo u nemačkoj industriji lignita (mrkog) uglja, sa oko 15.000 u rudarskoj industriji i sa oko 5.000 zaposlenih u elektranama na lignit. Odšteta od 40 milijardi evra namenjena je nemačkim regijama koje imaju rudnike lignita i termoelektrane na ugalj: Saksonija-Anhalt, Saksonija, Severna Rajna-Vestfalija i Brandenburg. Zemlja trenutno prima otprilike trećinu svoje ukupne potrošnje električne energije iz termokapaciteta na ugalj; više od polovine onih koji sagorevaju lignit.
U Češkoj, takođe velikom proizvođaču i korisniku ovog energenta, krajem 2020. godine Vladin savetodavni odbor predložio je velikom većinom glasova (15 od 19) da se vađenje i sagorevanje lignita prekine 2038. godine (datum koji je izabrala i Nemačka), vreme do kada će prema procenama rezerve ovog energenta već biti gotovo iscrpljene u toj centralno evropskoj državi.
Foto: EPS
Foto: EPS
U Poljskoj je trenutno sledeća situacija. Uprkos međunarodnom negodovanju, poljsko resorno ministarstvo produžilo je rudarsku koncesiju za površinski rudnik uglja u Turovu do 2044. godine. Češka je podnela tužbu protiv Poljske, rekavši da je Varšava prekršila zakon Evropske unije prethodnim produženjem eksploatacije rude u Turovu do 2026. godine. Poljska, koja proizvodi oko 70% električne energije iz uglja, jedina je zemlja EU koja se nije obavezala na nultu emisiju do 2050. godine. Krajem prošlog meseca u Katovicama je parafiran sporazum Vlade sa industrijom uglja za ukidanje proizvodnje uglja do 2049. godine. Plan uključuje subvencije koje bi ublažile udar na radnike, kao i na kompanije. Prema sporazumu, vlada će postupno ukidati korišćenje uglja tokom narednih 28 godina. U zamenu, rudari će dobiti pravo da se presele iz zatvorenih rudnika u one koji još uvek rade ili će dobiti prevremene penzije sa 80% svojih plata. Oni koji odluče da napuste rudarstvo kvalifikovaće se za otpremninu u iznosu od 120.000 zlota (32.000 USD). Sporazum, takođe, predviđa ulaganje veće od 16 milijardi zlota (4,2 milijarde dolara) u eksploatacije uglja putem čistih tehnologija.
Srpska elektroenergetska industrija
Gde je tu Srbija i srpska elektroenergetska industrija? Kako to samo ponosno i lepo zvuči, srpska elektroenergetska industrija. Srbija se trenutno bori i u domaćoj i u inostranoj areni interesa. Interesi idu od najnižih, malih ličnih interesa, raznoraznih lobista, koji neretko imaju svoje udele u poslovima vezanim za nove obnovljive izvore energije, pa sve do ogromnih strateških nacionalnih interesa velikih država, kao i velikih korporacija, pre svih iz država zapadne hemisfere, koje vekovima iskazivanu kolonijalnu aspiraciju u svom odnosu prema Balkanu danas to, posebno, iskazuju upravo u oblasti energetike.
Zašto se maloj Srbiji, koja ekonomski ne može da priđe ni Češkoj, ni Poljskoj, a kamoli Nemačkoj državi, uporno spočitava i prebacuje odgovornost – kada je reč o zaštiti životne sredine i to po pravilu sa jakim populističko demagoškim prizvukom, praktično neprekidno? Zašto jedna mala država, prethodno osiromašena konstantnim pritiscima što ratom, što sankcijama, ima toliku presiju na svoju energetsku nezavisnost? Zašto Srbija ne može da izgradi zamenski kapacitet, koji je tri puta manje snage od gore pomenutog, upravo završenog kapaciteta u Nemačkoj? Zašto Srbija nema pravo da iskoristi svoje prirodno bogatstvo, zapravo samo na način na koji je isti već iskorišćen u ostalim Evropskim zemljama, odnosno, na način na koji ga i dalje koriste ostale evropske države, koje poseduju isto to prirodno bogatstvo – Nemačka, Češka i Poljska.
Foto: EPS
U Evropi nije postojala tema dekarbonizacije dok ogromna većina resursa ogledanih u fosilnim gorivima, pre svega u uglju, nije potrošena u većini evropskih zemalja. Ovo je hipokrizija svojstvena isključivo zapadnom načinu razmišljanja i ophođenja prema narodima i državama oko sebe. Podsetimo da sve tri gorepomenute centralno-evropske zemlje uspešno prolongiraju prestanak korišćenja ovog energenta već godinama, kao i da su sve tri isti pomerile za par decenija, kako bi isti iskoristili do krajnjih granica.
S druge strane u Srbiji još uvek nije usvojena nijedna direktiva iz tzv. Čistog energetskog paketa Evropske Unije, koje su na snazi već godinama u svim pa i u ove tri navedene članice EU. U EU zemljama je to učinjeno još pre par godina, pa vidimo kako se prema istoj odnose jedna Nemačka, Češka ili jedna Poljska. U Srbiji još uvek nije ni u nacrtu pripremljen objedinjeni energetski i klimatski plan razvoja, koji će definisati budućnost energetike ove zemlje, a već se puštaju i iz samog resornog ministarstva probni baloni vezani za dekarbonizaciju i spominju zabrane gradnje novih, odnosno moratorijumi na razvoj rudnika i proizvodnju električne energije iz uglja, našeg nacionalnog prirodnog resursa, u skoroj budućnosti.
I u Nemačkoj i u Češkoj i u Poljskoj ti planovi postoje, pa opet vidimo kako se ove države ponašaju prema svojim usko nacionalnim interesima. Ukoliko te naprednije države Evropske Unije imaju šansu da odlože gašenje svojih kapaciteta do 2026. godine, pa dalje sa 2026. godine na 2044. godinu, primer Poljske. Ukoliko te države EU imaju pravo da izgrade ogroman novi kapacitet za proizvodnju električne energije upravo iz uglja, primer Nemačke, pored hiljada megavata već instalisanih kapaciteta u vetroparkovima i solarnim parkovima, ukoliko Češka nema nameru da zatvori rudnike pre 2038. godine, kada je viđen i kraj njihovih rezervi uglja, kakvo moralno prava ima bilo ko u Evropskoj Uniji da spočitava to isto Srbiji. Srbiji koja nije članica EU i u kojoj još uvek nijedan od navedenih zakonskih akata nije donešen. Srbiji koja nije, niti će videti i jedan cent iz Just transition fund fonda EU namenjenog pomenutim subvencijama i pomoći u prelasku na alternative izvorima energije iz uglja. Srbiji koja u oblasti energetike trenutno i godinama unazad, osim obaveza nema ama baš nikakvih benefita od sleđenja direktiva EU. Kakvo pravo bilo ko ima da spočitava bilo šta jednoj suverenoj, nezavisnoj zemlji na kraju krajeva?
Foto: EPS
Koliki je fond Evropska unija, koja nas svojim direktivama tera u zavisnost kada je reč o energetici, odvojila za pomoć srpskoj energetskoj tranziciji?
Videli smo kolika se sredstva odvajaju u Nemačkoj i Poljskoj. Da li ćemo dozvoliti da pobedi poslušnička manjina među nama? Ona manjina koja od svojih uskih, ličnih interesa, ili iz svoje čiste gluposti i neznanja, ne vidi mnogostruko veće i važnije nacionalne interese, interese Srbije i našeg naroda.
Just in transition fond, naslednik Coal regions in transition inicijative, predstavlja pokušaj EU da finansijski asistira svojim članicama, koje su suočene sa socio-ekonomskim problemima usled planiranog gašenja rudnika i termoelektrana na ugalj. Uspostavljanje sličnog fonda nije ni u najavi u našem regionu, pa bi se moglo zaključiti da će se u ovom slučaju primeniti stari dobri recept – iskorišćen toliko mnogo puta tokom, kako ga ja nazivam, procesa večnog pristupanja EU. Procesa tokom kojeg se državama kandidatima prenose adaptirane Regulative i Direktive EU sa u potpunosti prenetim obavezama, dok su uskraćene da koriste benefite, koje iste donose usled tzv. problema reciprociteta između EU i ne EU država. Koliko god bi se stručnjaci sa lokala, kao i stručnjaci koji rade za Energetsku zajednicu borili i pokušavali da prevaziđu ovaj problem i ovaj debalans zahteva i dobrobiti, Brisel nikada nje imao sluha i, nikada, praktično rešenje da se isti prevaziđe. I, rešenje nije pronađeno.
Proces večnog pristupanja EU
Jako je bitno shvatiti da se u procesu pristupanja EU naše domaće zakonodavstvo ne usklađuje jedan na jedan sa postojećim Direktivama i Regulativama EU, već sa prerađenim aktima i tu je „kvaka”. U prerađenin aktima najčešće se prenose sve obaveze, a benefiti po državu koja ih sledi prosto nestanu ili se maksimalno umanjuju. Obrazloženje je nemogućnost reciprociteta između dražava koje nisu članice EU sa državama članicama. Čitajte to ovako: sve, ili ogroman deo obaveza ćeš poštovati kao da si članica EU ali, žao nam je, pravih benefita i fondova za tebe nema dok ne postaneš punopravna članica EU. Pa, eto prvog motiva onoga ko je ovakav proces i osmislio, da države Balkana nikada, ili barem dok se svi ciljevi kreatora ovog procesa ne ispune, odnosno dok se svi prirodni resursi država kandidata ne ugase/preuzmu (tim redom), ne postanu članice EU.
Kada je reč o direktivi o velikim ložistima, a naročito o objedninjenim klimatskim i energetskim planovima, tj. klimatskim ciljevima koji nam tek slede kao obaveza, pod plaštom zaštite ljudi i životne sredine, bukvalno se ubija domaća industrija i prepušta tržište stranoj tehnologiji i resursima, tj prepušta uvozu. Da EU, odnosno velike sile u EU, iskreno žele to što tvrde da žele, imali bismo na raspolaganju desetine milijardi evra za, kako je u EU nazivaju, zelenu tranziciju, a mi kao region imamo, umesto toga, mrvice, odnosno, još gore, primorani smo da sami finansiramo svoje privredno samoubistvo kroz „povoljne” kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija.
Foto: EPS
Evo primera Poljske. Nisu svojevremeno prihvatili Green Deal EU, i od 7,5 milijardi evra, koliko iznosi Just Transition Fund EU, Poljska je dobila dve milijarde evra.
A šta dobija Srbija – ili čitav region Balkana?
Cela priča je od početka do kraja koncipirana kao opsena, u kojoj će siromašni sami platiti tranziciju na još veću zavisnost od bogatih. Eto, to je ukratko proces večnog pristupanja EU, a ona evropska maksima koja se ogleda u pojmu Energetska tranzicija se pravilnije u slučaju Balkana može definisati kao tranzicija na energetsku zavisnost.
Kako je jednom prilikom jedan kolega iz Nemačke lepo primetio: „Znate, Nemačka je velika i ekonomski jaka industrijska sila. Ona sebi prosto može da priušti jednu do dve veće privredne strateške greške u jednom veku i da se nakon njih, bez većih posledica i oporavi, možda čak osvane, nakon istih i još jača, pošto je tokom trajanja tih, uslovno rečeno, pogrešnih poteza, svoju novu tehnologiju plasirala u zemljama u razvoju, koje su naravno bespogovorno, nekritički, sledile tu istu pogrešnu procenu. Ali, sa druge strane male zemlje Balkana i istočne Evrope nemaju taj luksuz i za njih bi prva takva greška bila i poslednja greška, posle kojih više kao industrijske zemlje ne bi ni postojale, praktično bi bile vraćene u doba pre industrijalizacije, sa svim posledicama po ekonomiju i stanovništvo tih zemalja”.
Koleginica sa kojom sam godinama radio u međunarodnoj energetskoj zajednici, inače poreklom iz Rumunije, svedočila je tokom tranzicije, koja je pre dvadesetak godina izvršena u energetskoj industriji ove zemlje – danas članice EU, o ogromnim socio-ekonomskim problemima sa kojima se Rumunija susrela tih godina, pre svega usled nepromišljenog sleđenja direktiva, koje nisu krojene od strane poznavaoca specifičnosti njihovog tadašnjeg energetskog sistema, a koje su dovele, po njenim rečima, do enormne nezaposlenosti i ekonomske krize u toj zemlji. Čak je podelila tada i podatak sa mnom, prosto neverovatan podatak, po kojem je od ukupno 5.000.000 ljudi, koliko je Rumuniju u tom talasu napustilo i otišlo u inostranstvo u potrazi za boljim životom i pokušajem da reše pitanje elementarne egzistencije, čak 3.000.000 ljudi upravo na direktan ili indirektan način bilo povezano sa ugašenim energetskim i industrijskim postrojenjima. Ovaj podatak, naravno, ukoliko je tačan, čak i blizu tačan, mogao bi se nazvati „modernom Velikom seobom naroda”, ovoga puta ne izazvanom prirodnom kataklizmom, okupaciojom od strane neke strane vojne sile, već samo jednom pogrešnom političkom odlukom, koja je doneta sa ciljem imitiranja, odnosno dodvoravanja novoj eliti u koju je Rumunija tih godina upravo stupala.
Domaći resurs i domaća proizvodnja garant stabilnosti cena i energetske bezbednosti Srbije
Proizvodnja električne energije iz domaćih resursa – uglja i vode nas je kao narod i državu, bukvalno, spasila tokom devedesetih godina prošlog veka od potpunog kolapsa. To što i dalje kao država imamo kontrolu nad svojim elektroenergetskim sistemom možemo zahvaliti isključivo prirodnom bogatstvu, koje se ogleda u ležištima uglja. Upravo ta fenomenalno koncipirana hidro-termo koordinacija i činjenica da se energija proizvodi iz domaćeg resursa dovode do toga da i dalje imamo ubedljivo najeftiniju električnu energiju za krajnje potrošače u Evropi.
Foto: EPS
U nastavku je tabela preuzeta sa Eurostat-a sa prikazanim cenama električne energije za krajnje potrošače po državama EU za 2020. godinu.
Foto: EPS
Kod nas, radi poređenja, cena za široku potrošnju nakon poslednjeg poskupljenja od 01.02.2021 iznosi oko 7,867 dinara/kWh, odnosno oko 6.7 EUR centi/kWh. Ovo kao činjenica ne odgovara nikako špekulantima, kao ni inostranom kapitalu, koji vidi svoju šansu u plasiranju sredstava u cilju preuzimanja naše nacionalne elektroenergetske scene, odnosno domaćeg tržišta električne energije. Kada pogledate cene električne energije u ostatku Evrope postaje jasan motiv borbe protiv našeg domaćeg proizvođača i želja da se istom vrednost umanji, a poslovanje ugrozi ili uništi. Reč je o surovoj tržišnoj trci, u kojoj, nažalost, često na pogrešnoj strani nastupaju mnogi domaći činioci, najčešće neznanjem i svojom glupošću zavedeni i iskorišćeni, a vrlo često i iz jasnih ličnih finansijskih interesa.
Perfidna kolonijalizacija
Po mom dubokom ubeđenju odustajanje od sopstvenog energetskog resursa ide na ruku isključivo inostranom kapitalu i daljoj kolonizaciji Srbije, kao i preuzimanju njenih prirodnih bogatstava lukavošću zakonodavca u Briselu i drugim svetskim centrima moći. EU nama ne nudi partnerstvo i preuzimanje standarda EU na bazi jednakog, partnerskog odnosa, već isključivo kao set pravila za potpunu kolonizaciju, kao pograničnog područja svog interesa, kako nas posmatraju već vekovima.
Postoje, takođe, određeni tehnički aspekti koji ne dozvoljavaju tako olak prelazak na izuzetno osetljiv izvor energije kakav su današnji OIE, tako da do njega nikada neće doći bez drastičnog uticaja na životnu sredinu iz ovog ili nekog drugog ugla. Danas dostupna tehnologija OIE dozvoljava samo delimičnu nezavisnost od termocentrala, usled vrlo slabe robustnosti, ili žilavosti solarnih i vetro izvora prema teškim vremenskim i havarijskim uslovima rada EES. Možda je i najsvežiji dokaz tome slučaj Teksasa u SAD sa početka ove godine. Koliko god se nekome sviđale ili ne, termoelektrane će biti stožer EES u svakom dobrom sistemu elektroprivrede – sve dok se ne pronađe adekvatna zamena. Da li je izvor TE ugalj, gas, uranijum ili nešto peto, to je stvar nacionalnih mogućnosti, strategije, politike ili čega već ne. U slučaju Srbije nezavisnost EES donose nam naše rezerve uglja i odlično koncipirana hidro-termo koordinacija u našem domaćem EES, sa izuzetnim iskustvom i znanjem naših stručnjaka i ogromnom tradicijom u toj oblasti.
Taksa na CO2 za eliminaciju konkurencije
Najavljena i već viđena taksa na emisiju CO2 je osmišljena kao alatka za borbu protiv konkurentskih privreda na istoku, kao i savršen alat za preuzimanje malih, nezavisnih nacionalnih sistema. Podržavati ETS i ugljenične takse je jednako podržavati kolonijalnu okupaciju malih nacija od strane inostranog kapitala u ovom trenutku. Termoelektrane na ugalj su danas neuporedivo čistiji kapaciteti za proizvodnju električne energije nego li pre par decenija. Ono što im se i dalje maksimalno zamera jeste emisija ugljen dioksida, koju smo, nadam se, u prethodnim tekstovima uspeli da razoktrkrijemo kao oružje u areni ekonomskog a ne ekološkog rata. U stvarnosti, kada sve ostale maske padnu, smeta pogrešno vlasništvo termoelektrana u našem slučaju… u očima korporativnog kapitala ne sme ništa da bude u rukama države, posebno ne malih država… država je neprijatelj velikom korporativnom kapitalu… država brine o ljudima… a veliki korporativni kapital isključivo o profitu…
Svaka nacija na ovom svetu, koja poseduje određeno prirodno bogatstvo i znanje, kao i tehnologiju kojom ga već eksploatiše, drži se istog dokle god može. Ja bih se složio da Srbija odmah pređe na alternativni izvor energije da je Nemačka odustala od uglja pre trideset godina, arapski svet i SAD od nafte pre dvadeset, a Francuska od nuklearne energije pre deset godina… U svakom drugom slučaju pristajemo na svoje sopstveno privredno, samim tim i nacionalno samoubistvo.
Vreme odluke
Došlo je vreme da se sedenje na dve stolice, barem u elektroenergetici, zaboravi kao opcija borbe protiv neukosti i neznanja. Jer, slepo sleđenje EU u procesu dekarbonizacije dovešće do uništenja nezavisnih nacionalnih elektroenergetskih sistema na tlu kontinentalne Evrope.
Oslonac nezavisne države od pamtiveka ogleda se u tri parametra: izvorima čiste vode, hrane i energije. Naša država je na prekretnici, kada je reč o energetici i svaka igra, svaki pogrešan korak znači totalnu predaju nacionalnih resursa stranom interesu, i ništa, ama baš ništa drugo, osim toga, ne može da znači. Vreme je da se karte otvore, pošto ih zapadne ekonomije nemilosrdno i bez srama otvoreno pokazuju već izvesno vreme.
Vreme je da se nacionalni interesi u elektroenergetici štite vrlo direktno, bez rezerve i bilo kakvog „srama” izazvanog od strane bilo koje veštački generisane kampanje, uvek generisane sa ciljem postizanja istog, lakog i „mekog” prodora stranog ekonomskog interesa u suptilne pore, vrlo osetljivih društava na istoku Evrope. Osetljivih na svaki pomen negativnog uticaja na društvo, ili negativnog uticaja na ekologiju.
Ne postoji nijedna država na zapadnoj i istočnoj hemisferi koja ne vodi računa o svojim nacionalnim interesima, vrlo surovo i striktno. Ja samo želim da moja mala zemlja dobije pravo da se ponaša makar malo kao „velike zemlje” Zapada, da gleda svoj interes, uvek, kao prvo i sveto.
Potrebno je uložiti mnogo u čistiju tehnologija prerade i korišćenja uglja – to se slažem, ali ne treba tek tako pod prvim pritiskom Zapada, koliko god velik taj pritisak bio, odustati od sopstvenog resursa.
Ukoliko danas odustanemo, sutra će se pojaviti neki novi strani investitor i taj isti ugalj, ugalj koji danas satanizuje, iskoristiti za svoj interes i debelo na njemu zaraditi. Tada će za našu državu biti kasno. Tada više neće biti ni domaćeg znanja ni domaćeg kapaciteta sposobnog za eksploataciju ovog energenta. Zato čuvajmo celokupan domaći resurs dat od Boga, zajedno sa ljudskim i intelektualnim kapacitetom, koji trenutno posedujemo, a koji je građen decenijama unazad. Prostim jezikom, poštujmo sebe kao što veliki poštuju sami sebe.
Foto: EPS
Svi koji se danas upuštaju i olako bave vrlo atraktivnom oblašću energetike u našoj državi, prvo se moraju zapitati da li imaju dovoljno obrazovanja i znanja iz ove vrlo osetljive oblasti. Takođe, moraju imati na umu da će ih u vrlo skoroj budućnosti sustići sud novih pokoljenja, pokoljenja stručnjaka koji možda neće biti pod ovako velikim uticajem pomenutih zapadnih mantri, različitih idiotizama, vođenih od strane institucija – finansiranih korparativinm kapitalom sa zapada i vođenih anacionalnim interesima u svakom pogledu. Svi koji se danas, na bilo koji način, bave energetikom moraju znati, da postoje oni koji će na nova pokoljenja preneti to saznanje, kao i svu sramotu pogrešnih odluka, koje se danas mogu doneti pod enormnim pritiskom zapadnih ekonomija, čije interese zastupaju zapadni mentori i domaći glasnogovornici, koji se predstavljaju kao dušebrižnici za našu sudbinu, a zanimaju ih samo lični i interesi onih koji ih finansiraju.
Kako je najveći srpski pesnik svih vremena zabeležio: „Kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovještvom”. Upravo tako će se završiti i ova neslavna epizoda idiota i korisnih budala u službi protivnika budućnosti svoje porodice, svog roda, svoje države, svog regiona.
Preuzeto sa: objektiv.rs
Опширније
NA jučerašnjoj sednici Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije, tokom diskusije o izgradnji termoeletrane „Kolubara B“, svi članovi ovog tela izrazili su podršku zahtevima koje su na protestnom skupu u Kaleniću u ponedeljak izneli zaposleni u „Kolubari“, „Kostolcu“ i termoelektranama, saznaju „Novosti“.
Podsetimo, oni su na zboru zahtevali da se stavi van snage strategija, prema kojoj bi do 2030. godine trebalo da bude obustavljena eksploatacija uglja sa površinskih kopova „Kolubare“ i „Kostolca“ i da se nastavi gradnja „Kolubare B“. Za sporan rok u strategiji saznalo se iz pisma koje je Ministarstvo uputilo Nadzornom odboru EPS.
U dopisu je zatraženo da do 2030. prestane prozvodnja struje iz tog energenta, kao i da se novac preusmeri u obnovljive izvore energije i prekine sa investicionim planovima, što bi obuhvatilo i prestanak izgradnje termoelektrane „Kolubara B“.
Predsednik sindikalne organizacije „Kolubara“ Miodrag Ranković, koji je u tom svojstvu prisustvovao jučerašnjoj sednici Nadzornog odbora EPS, za naš list, kaže da su se tokom rasprave svi članovi izjasnili da podržavaju zahteve rudara.
– Ovo je jedno veliko nepoznavanje Elektroprivrede Srbije, i iz tog razloga mi ne odustajemo od naših zahteva, odnosno tražimo nastavak gradnje TE „Kolubara B“, brisanje strategije o gašenju rudarskih i termo kapaciteta 2021 – 2030. godine, kao i smenu ministarke Mihajlović. Kao što je svim građanima Republike Srbije dokazala, više puta, gospođa Mihajlović ne radi u interesu građana Srbije već isključivo u interesu uvoznih lobija – zaključio je Ranković.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović juče, dan nakon protesta rudara, sastala se sa predstavnicima sindikata EPS i poručila da neće biti gašenja elektrana i da će se formirati savet u Vladi koji će praviti plan za termokapacitete do 2050. S druge strane, iz sindikalne organizacije Rudarskog basena „Kolubara“ kažu da ih ministarka nije pozvala na razgovor i poručuju joj da se sastaje sa nelegalnim predsednikom sindikata EPS koji je na zboru rudara u ponedeljak smenjen. Kako naglašavaju, jedino veruju Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću sa kojim su zatražili hitan sastanak.
– Od ministarke ništa ne očekujemo, njoj ne verujemo i zato smo tražili njenu smenu – naglašava Ranković. – Imamo poverenje samo u Vladu i predsednika Aleksandra Vučića koji je za površinski kop „Radljevo“ kazao da se otvara baš zbog elektrane „Kolubara B“.
On navodi da je na zboru tražio da ga primi ministarka Mihajlović, kao i da ga ona nije pozvala na sastanak.
– Kasno noću mi je stigao mejl od sindikata EPS u vezi sa sastankom – navodi naš sagovornik. – Na čelu tog sindikata je Milan Đorđević, nelegalni predstavnik koji je u ponedeljak smenjen na zboru. Umesto da zove nas legalne predstavnike, ona šuruje sa nelegalnim.
Ministarka Mihajlović je juče rekla da je zajednički cilj države, EPS i sindikata da to bude snažno, moderno i uspešno preduzeće.
Povodom izgradnje termoelektrane „Kolubara B“, ona navodi da je stav Ministarstva da se odluke u vezi sa novim investicijama moraju donositi zajednički i da je potreban plan šta će se raditi u energetici u narednih 20 i 30 godina.
– Formiraćemo savet u Vladi koji će raditi na planu termokapaciteta do 2050. godine – istakla je ministarka. – U tom savetu će biti predstavnici više ministarstava, rudarstva i energetike, finansija i zaštite životne sredine, EPS i njihovog sindikata. Nije glavno pitanje da li će se graditi određeni novi kapaciteti, nego šta je opravdano u ovoj situaciji, da li treba da se angažujemo u revitalizaciji postojećih elektrana.
Predsednik Sindikata EPS Milan Đorđević, kome je na protestu u ponedeljak izglasano nepoverenje, rekao je da je mnogo insinuacija i manipulacija pratilo ovaj skup i da je on zloupotrebljen da bi se zatražila smena ministarke i rukovodilaca sindikata. Iz Ministarstva su saopštili da je na sastanak bio pozvan i predsednik Sindikata „Kolubara“, koji se, kao navode, nije odazvao na poziv.
Preuzeto sa sajta Večernjih novosti
