Sindikalna organizacija Rudnika i Termoelektrane (RiTE) „Ugljevik“ uz podrušku uprave ovog privrednog giganta dodijelila je 800 novogodišnjih paketića za djecu radnika uzrasta do 10 godina.
Paketići su dijeljenji po grupama a svaku grupu je pratila predstava “Kako su patuljci postali klovnovi” u izvedbi glumaca iz bijeljinskog Pozirištanca „Maslačak“.
Član Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik Davor Prelić poželio je srećne praznike mališanima te bezbrižno i srećno djetinjstvo.
– Od ove godine, novim kolektivnim ugovorom odlučeno je je da se novogodišnji paketići dodijeljuju djeci do 10 godina starosti a do sada je bila starosna granica do 7 godina – naveo je Prelić.
On je zahvalio rukovodstvu Sindikalne organizacije i menadžmentu RiTE “Ugljevik” koji su podržali ovu već tradicionalnu dodjelu novogodišnjih paketića.
– Srećni smo jer smo obradovali mališane i izmamili im osmijeh na licima – poručio je Prelić.
Održana Liga malog fudbala Regionalnog sindikata regije Bijeljina, Ugljevik i Lopare
Ekipa Sindikalne organizacije (SO) RiTE „Ugljevik“ pobjednik je prve Lige sindikata malog fudbala nakon što su u finalnoj utakmici bili bolji od ekipe A.D. „Orao“ iz Bijeljine i savladali ih rezultatom 4:1.
Predstavnik ekipe SO RiTE “Ugljevik” Čedomir Vićić zahvalio je svim učesnicima na fer-plej takmičenju ali i na promociji sporta.
– Zadovoljstvo je kada vidite sjajno druženje i sportsku atmosferu među učesnicima koji su ameteri fudbala ali na svemu prikazanom, iznad svega veliki ljudi – rekao je Vićić.
Branko Zelenović, u ime organizatora Regionalnog sindikata- regije Bijeljina, Ugljevik i Lopare rekao je da je liga organizovana prvi put te da je trajala mjesec dana.
– Učešće je uzelo 17 ekipa. Odigrano je 37 utakmica i učestvovalo 220 fudbalera-radnika. Sve utakmice odigrane su u novoizgrađenoj sali Osnovne Škole ” Jovan Dučić” u Patkovači – naveo je Zelenović.
On je najavio da će preostala novčana sredstva koja su prikupljena tokom trajanja lige biti preusmjerena u humanitarne svrhe.
Povodom međunarodnog dana osoba sa posebnim potrebama, dana 03.12.2021.godine Aktiv žena i mladih RiTE Ugljevik uručio je jednokratnu pomoć u iznosu od 100,00 KM porodicama koje imaju djecu sa posebnim potrebama.
Z.P. RiTE Ugljevik a.d. Ugljevik ima osam radnika koji imaju djecu sa nekim oblikom invaliditeta. Pandemija COVID-19 donijela je još veće probleme i teškoće, te je Aktiv žena i mladih imao želju da uruči mali znak pažnje i nastavi posvećenost najpotrebnijima.
У петак, 29.10.2021.године, раднице З.П.РиТЕ Угљевик кренуле су на једнодневно поклоничко путовање. Након угодне вожње са успутним паузама и пријатељским разговорима поклоници су стигли у манастир Тумане. У јутарњим часовима су присуствовали светој Литургији у манастиру Тумане и поклонили се светитељима чије се чудотворне мошти налазе у тој светињи, Светом Зосиму Синаиту и Светом Јакову. Такође, незаобилазна станица била је испосница Светог Зосима која се налази у непосредној близини манастира. У повратку са овог путовања, раднице су посјетиле Сребрно језеро.
Носилац ове активности био је Актив жена и младих синдиката З.П. РиТЕ Угљевик.
Дана, 20-22.08.2021. године на тргу у Угљевику свачано је одржан 10. јубиларни сајам шљиве, воћнох ракија и меда. Велики број излагача су на својим штандовима осим воћних ракија, воћа и меда изложили традиционална јела, женске радиности, ручне радове и још занимљивих садржаја. На овом међународном сајму присутвовале су и чланице Актива жена и младих Синдикалне организације РиТЕ Угљевик. Активности су успјешно реализоване.
Na sjednici Sindikalnog odbora RiTE Ugljevik održanoj 28.07.2021. riješeno je nekoliko značajnih pitanja kako u vezi sa daljim funkcionisanjem postojećeg odbora, tako i u vezi sa konkretnim imenovanjem predstavnika sindikata u komisije za izradu pravilnika definisanih Kolektivnim ugovorom.
Članovi Sindikalnog odbora RiTE Ugljevik izrazili su zadovoljstvo zbog potpisivanja Kolektivnog ugovora uz konstataciju da svaki posao nosi određene probleme i napetosti koji se znaju odraziti na međuljudske odnose, jer u jednoj grupi ne mogu biti potpuni sklad i harmonija. Spuštene su tenzije i riješen je veliki broj radničkih zahtjeva. Usvojen je Pravilnik o raspodjeli sredstava (koja poslodavac uplaćuje sindikalnoj organizaciji) po čl. 58 Kolektivnog ugovora, koji je dostavljen upravi preduzeća, te su imenovani sindikalni predstavnici u komisije čije je zadatak izrada Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta, Pravilnika o postupku utvrđivanja povrede radne obaveze i Pravilnika o individualnom radnom učinku.
Na sjednici su zaduženi predsjednik organizacije i knjigovođa da napišu prijedlog odluke rebalansa budžeta za 2021. godinu.
Zaključeno je i da sindikalni aktivizam, s obzirom na prestojeći period restrukturiranja ERS-a ,treba podići na viši nivo, te da ne treba dozvoliti da se sindikat dijeli i razjedinjuje, jer je to jedini način da se zaštite radnici i očuva radna sredina.
Дана 10.07. 2021. године на снагу је ступио нови Колективни уговор Електропривреде Републике Српске. У протеклом периоду кроз преговоре са руководством ЕРС-а Синдикат је показао да је институција која се мора поштовати и уважавати, а и у наредном периоду, како је то у изјавама за медије рекао Зоран Мићановић предсједник Синдиката ЕРС, синдикат мора имати своје мјесто када је ријеч о одлучивању у предузећу. Мићановић је истакао да радници могу мирно да спавају, јер ни једно право радника није ускраћено у поређењу са претходним Колективним уговором, а поједина права су и унапријеђена.
Синдикат никада није био реметилачки фактор у преговорима, него је настојао да се држи улоге која му је додијељена, што је у коначници и оправдао. Није било једноставно држати курс и борити се са послодавцем који природно настоји да ускрати раднику онолико колико је то могуће, али синдикат је одлучно заступао интересе запослених.
Измјене у односу на претходни Колективни уговор односе на члан 55. став 1 у коме се наводи да је послодавац дужан да раднику код кога постоји смањена радна способност, понуди закључење уговора о раду за обављање послова за које је радно способан, уколико располаже са таквим радним мјестом и које одговара његовој стручној спреми и радним способностима, те да му обезбиједи остваривање свих радних права по основу инвалидности дефинисаних законом. У члану 58. (1) дефинисане су обавезе послодавца које се односе на име социјалне и хуманитарне помоћи, превенцију радне инвалидности и рехабилитацију радника, лијечење радника и културне и спортске активности радника, па је према овом члану умјесто досадашњих 1,25%, ЕРС дужан да уплати средства мјесечно минимално у висни 0,4% од бруто средстава исплаћених за плате радницима код Послодавца. (Овдје је потребно напоменути да је синдикат у свим зависним предузећима обавезан да у року од 30 дана од дана ступања на снагу новог колективног уговора донесе посебан правилник којим ће утврдити услове и критеријуме за расподјелу средства из овог члана , те да ће тражити да у РиТЕ Угљевик издвајања послодавца по овом основу буду 1,0%). Члан 68. који се односи на радни учинак измијењен је у ставу 3, те ће тако по новом КУ послодавац, у маси бруто средстава за плате, планирати издвајање до 12% за исплату дијела плате по основу радног учинка , а исплата радног учинка се врши само у мјесецима у којима је остварен планиран финансијски резултат. Измијењен је и члан 81. који се односи на минули рад, па ће се сада плата радника увећавати 0,50% за сваку навршену годину радног стажа. Дошло је и до измјене члана који прописује накнаду плате за вријеме боловања, те се иста одређује у висини од 85% од плате коју би радник остварио да је радио. Члан 105, који се односи на отказни рок сведен је на ниво Закона о раду, а члан 105. у вези са стимулативним отпремнинама обогаћен је обавезом послодавца да планира средства за стимулативне отпремнине. Додато је и неколико нових чланова који се односе на рад у ванредним ситуацијама односно стањима.
Радници ЕРС су свјесни да је дошло ново вријеме и ново окружење, те да је још од ступања новог Закона о раду било неминовно да ће им приликом усклађивања Колективног уговора са законом бити смањена поједина права (што је раније и учињено, укидањем огрева и зимнице, смањењем регреса и слично), али исто тако послодавац треба да буде свјестан да је цијена потрошачке корпе скоро дупло већа него у претходним годинама,а да су плате остале исте.
Током маратонских преговора, синдикат је морао да покаже дозу толеранције, те да избаци дозу искључивости, како би успио да подстакне друштвену одговорност и социјалну осјетљивост послодавца и остане на висини задатка.
Moramo se čuvati od hipokrizije i dvostrukih standarda bogatih članica Evropske unije
Domaći resurs, domaće znanje i domaća proizvodnja, garant su energetske bezbednosti Srbije. U Srbiji još uvek nije, ni u nacrtu, pripremljen objedinjeni energetski i klimatski plan razvoja, koji će definisati budućnost energetike zemlje. Zato se moramo čuvati od hipokrizije i dvostrukih standarda bogatih članica Evropske unije.
Godinu dana nakon donošenja tzv. Čistog energetskog paketa zakona od strane Evropske Unije i opasno ambicioznih, a prethodno slabo promišljenih energetskih ciljeva, novog evropskog indentiteta, kako ga neki od najvernijih birokratskih sluga EU sistema nazivaju, jedna Nemačka otvara termoelektranu na ugalj snage, ni manje ni više nego 1.100 MW.
Naime, 30. maja 2020. godine, nakon više od deset godina studiranja, planiranja i izgradnje u Nemačkoj je puštena u pogon termoelektrana Datteln 4. Elektrana Datteln 4 snage 1.100 MV, koja je u vlasništvu kompanije Uniper i nalazi se u mestu Datteln u regionu Severna Rajna-Vestfalija, otvorena je uprkos prethodno objavljenom planu nemačke vlade da postepeno ukida proizvodnju električne energije iz uglja u zemlji. Nemačka vlada je prošle godine donela odluku da će zatvoriti svih 84 termoelektrana na ugalj do 2038. godine, dok se zemlja bude kretala ka čistijim izvorima električne energije. Ove godine bi trebalo da bude zatvoreno najmanje osam nemačkih pogona na ugalj. Zvaničnici regije Severna Rajna-Vestfalija rekli su da je ideja izgradnje i stavljanja u pogon TE Datteln 4 bilo upravo zamena kapaciteta pomenutih osam termoelektrana.
Vezano za postepeno gašenje rudnika i termokapaciteta na ugalj, zanimljiv je podatak da su se nemačka vlada i regionalni zvaničnici složili o planu kompenzacije za industriju uglja od oko 40 milijardi evra (45 milijardi dolara). Vlada je rekla da će novac biti upotrebljen za finansiranje „društveno odgovornih rešenja” za radnike, uključujući nova radna mesta, nove infrastrukturne projekte i, verovatno, obezbeđivanje nadoknade pogođenim kompanijama.
Zvanični podaci pokazuju da je oko 20.000 ljudi radilo u nemačkoj industriji lignita (mrkog) uglja, sa oko 15.000 u rudarskoj industriji i sa oko 5.000 zaposlenih u elektranama na lignit. Odšteta od 40 milijardi evra namenjena je nemačkim regijama koje imaju rudnike lignita i termoelektrane na ugalj: Saksonija-Anhalt, Saksonija, Severna Rajna-Vestfalija i Brandenburg. Zemlja trenutno prima otprilike trećinu svoje ukupne potrošnje električne energije iz termokapaciteta na ugalj; više od polovine onih koji sagorevaju lignit.
U Češkoj, takođe velikom proizvođaču i korisniku ovog energenta, krajem 2020. godine Vladin savetodavni odbor predložio je velikom većinom glasova (15 od 19) da se vađenje i sagorevanje lignita prekine 2038. godine (datum koji je izabrala i Nemačka), vreme do kada će prema procenama rezerve ovog energenta već biti gotovo iscrpljene u toj centralno evropskoj državi.
Foto: EPS
Foto: EPS
U Poljskoj je trenutno sledeća situacija. Uprkos međunarodnom negodovanju, poljsko resorno ministarstvo produžilo je rudarsku koncesiju za površinski rudnik uglja u Turovu do 2044. godine. Češka je podnela tužbu protiv Poljske, rekavši da je Varšava prekršila zakon Evropske unije prethodnim produženjem eksploatacije rude u Turovu do 2026. godine. Poljska, koja proizvodi oko 70% električne energije iz uglja, jedina je zemlja EU koja se nije obavezala na nultu emisiju do 2050. godine. Krajem prošlog meseca u Katovicama je parafiran sporazum Vlade sa industrijom uglja za ukidanje proizvodnje uglja do 2049. godine. Plan uključuje subvencije koje bi ublažile udar na radnike, kao i na kompanije. Prema sporazumu, vlada će postupno ukidati korišćenje uglja tokom narednih 28 godina. U zamenu, rudari će dobiti pravo da se presele iz zatvorenih rudnika u one koji još uvek rade ili će dobiti prevremene penzije sa 80% svojih plata. Oni koji odluče da napuste rudarstvo kvalifikovaće se za otpremninu u iznosu od 120.000 zlota (32.000 USD). Sporazum, takođe, predviđa ulaganje veće od 16 milijardi zlota (4,2 milijarde dolara) u eksploatacije uglja putem čistih tehnologija.
Srpska elektroenergetska industrija
Gde je tu Srbija i srpska elektroenergetska industrija? Kako to samo ponosno i lepo zvuči, srpska elektroenergetska industrija. Srbija se trenutno bori i u domaćoj i u inostranoj areni interesa. Interesi idu od najnižih, malih ličnih interesa, raznoraznih lobista, koji neretko imaju svoje udele u poslovima vezanim za nove obnovljive izvore energije, pa sve do ogromnih strateških nacionalnih interesa velikih država, kao i velikih korporacija, pre svih iz država zapadne hemisfere, koje vekovima iskazivanu kolonijalnu aspiraciju u svom odnosu prema Balkanu danas to, posebno, iskazuju upravo u oblasti energetike.
Zašto se maloj Srbiji, koja ekonomski ne može da priđe ni Češkoj, ni Poljskoj, a kamoli Nemačkoj državi, uporno spočitava i prebacuje odgovornost – kada je reč o zaštiti životne sredine i to po pravilu sa jakim populističko demagoškim prizvukom, praktično neprekidno? Zašto jedna mala država, prethodno osiromašena konstantnim pritiscima što ratom, što sankcijama, ima toliku presiju na svoju energetsku nezavisnost? Zašto Srbija ne može da izgradi zamenski kapacitet, koji je tri puta manje snage od gore pomenutog, upravo završenog kapaciteta u Nemačkoj? Zašto Srbija nema pravo da iskoristi svoje prirodno bogatstvo, zapravo samo na način na koji je isti već iskorišćen u ostalim Evropskim zemljama, odnosno, na način na koji ga i dalje koriste ostale evropske države, koje poseduju isto to prirodno bogatstvo – Nemačka, Češka i Poljska.
Foto: EPS
U Evropi nije postojala tema dekarbonizacije dok ogromna većina resursa ogledanih u fosilnim gorivima, pre svega u uglju, nije potrošena u većini evropskih zemalja. Ovo je hipokrizija svojstvena isključivo zapadnom načinu razmišljanja i ophođenja prema narodima i državama oko sebe. Podsetimo da sve tri gorepomenute centralno-evropske zemlje uspešno prolongiraju prestanak korišćenja ovog energenta već godinama, kao i da su sve tri isti pomerile za par decenija, kako bi isti iskoristili do krajnjih granica.
S druge strane u Srbiji još uvek nije usvojena nijedna direktiva iz tzv. Čistog energetskog paketa Evropske Unije, koje su na snazi već godinama u svim pa i u ove tri navedene članice EU. U EU zemljama je to učinjeno još pre par godina, pa vidimo kako se prema istoj odnose jedna Nemačka, Češka ili jedna Poljska. U Srbiji još uvek nije ni u nacrtu pripremljen objedinjeni energetski i klimatski plan razvoja, koji će definisati budućnost energetike ove zemlje, a već se puštaju i iz samog resornog ministarstva probni baloni vezani za dekarbonizaciju i spominju zabrane gradnje novih, odnosno moratorijumi na razvoj rudnika i proizvodnju električne energije iz uglja, našeg nacionalnog prirodnog resursa, u skoroj budućnosti.
I u Nemačkoj i u Češkoj i u Poljskoj ti planovi postoje, pa opet vidimo kako se ove države ponašaju prema svojim usko nacionalnim interesima. Ukoliko te naprednije države Evropske Unije imaju šansu da odlože gašenje svojih kapaciteta do 2026. godine, pa dalje sa 2026. godine na 2044. godinu, primer Poljske. Ukoliko te države EU imaju pravo da izgrade ogroman novi kapacitet za proizvodnju električne energije upravo iz uglja, primer Nemačke, pored hiljada megavata već instalisanih kapaciteta u vetroparkovima i solarnim parkovima, ukoliko Češka nema nameru da zatvori rudnike pre 2038. godine, kada je viđen i kraj njihovih rezervi uglja, kakvo moralno prava ima bilo ko u Evropskoj Uniji da spočitava to isto Srbiji. Srbiji koja nije članica EU i u kojoj još uvek nijedan od navedenih zakonskih akata nije donešen. Srbiji koja nije, niti će videti i jedan cent iz Just transition fund fonda EU namenjenog pomenutim subvencijama i pomoći u prelasku na alternative izvorima energije iz uglja. Srbiji koja u oblasti energetike trenutno i godinama unazad, osim obaveza nema ama baš nikakvih benefita od sleđenja direktiva EU. Kakvo pravo bilo ko ima da spočitava bilo šta jednoj suverenoj, nezavisnoj zemlji na kraju krajeva?
Foto: EPS
Koliki je fond Evropska unija, koja nas svojim direktivama tera u zavisnost kada je reč o energetici, odvojila za pomoć srpskoj energetskoj tranziciji?
Videli smo kolika se sredstva odvajaju u Nemačkoj i Poljskoj. Da li ćemo dozvoliti da pobedi poslušnička manjina među nama? Ona manjina koja od svojih uskih, ličnih interesa, ili iz svoje čiste gluposti i neznanja, ne vidi mnogostruko veće i važnije nacionalne interese, interese Srbije i našeg naroda.
Just in transition fond, naslednik Coal regions in transition inicijative, predstavlja pokušaj EU da finansijski asistira svojim članicama, koje su suočene sa socio-ekonomskim problemima usled planiranog gašenja rudnika i termoelektrana na ugalj. Uspostavljanje sličnog fonda nije ni u najavi u našem regionu, pa bi se moglo zaključiti da će se u ovom slučaju primeniti stari dobri recept – iskorišćen toliko mnogo puta tokom, kako ga ja nazivam, procesa večnog pristupanja EU. Procesa tokom kojeg se državama kandidatima prenose adaptirane Regulative i Direktive EU sa u potpunosti prenetim obavezama, dok su uskraćene da koriste benefite, koje iste donose usled tzv. problema reciprociteta između EU i ne EU država. Koliko god bi se stručnjaci sa lokala, kao i stručnjaci koji rade za Energetsku zajednicu borili i pokušavali da prevaziđu ovaj problem i ovaj debalans zahteva i dobrobiti, Brisel nikada nje imao sluha i, nikada, praktično rešenje da se isti prevaziđe. I, rešenje nije pronađeno.
Proces večnog pristupanja EU
Jako je bitno shvatiti da se u procesu pristupanja EU naše domaće zakonodavstvo ne usklađuje jedan na jedan sa postojećim Direktivama i Regulativama EU, već sa prerađenim aktima i tu je „kvaka”. U prerađenin aktima najčešće se prenose sve obaveze, a benefiti po državu koja ih sledi prosto nestanu ili se maksimalno umanjuju. Obrazloženje je nemogućnost reciprociteta između dražava koje nisu članice EU sa državama članicama. Čitajte to ovako: sve, ili ogroman deo obaveza ćeš poštovati kao da si članica EU ali, žao nam je, pravih benefita i fondova za tebe nema dok ne postaneš punopravna članica EU. Pa, eto prvog motiva onoga ko je ovakav proces i osmislio, da države Balkana nikada, ili barem dok se svi ciljevi kreatora ovog procesa ne ispune, odnosno dok se svi prirodni resursi država kandidata ne ugase/preuzmu (tim redom), ne postanu članice EU.
Kada je reč o direktivi o velikim ložistima, a naročito o objedninjenim klimatskim i energetskim planovima, tj. klimatskim ciljevima koji nam tek slede kao obaveza, pod plaštom zaštite ljudi i životne sredine, bukvalno se ubija domaća industrija i prepušta tržište stranoj tehnologiji i resursima, tj prepušta uvozu. Da EU, odnosno velike sile u EU, iskreno žele to što tvrde da žele, imali bismo na raspolaganju desetine milijardi evra za, kako je u EU nazivaju, zelenu tranziciju, a mi kao region imamo, umesto toga, mrvice, odnosno, još gore, primorani smo da sami finansiramo svoje privredno samoubistvo kroz „povoljne” kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija.
Foto: EPS
Evo primera Poljske. Nisu svojevremeno prihvatili Green Deal EU, i od 7,5 milijardi evra, koliko iznosi Just Transition Fund EU, Poljska je dobila dve milijarde evra.
A šta dobija Srbija – ili čitav region Balkana?
Cela priča je od početka do kraja koncipirana kao opsena, u kojoj će siromašni sami platiti tranziciju na još veću zavisnost od bogatih. Eto, to je ukratko proces večnog pristupanja EU, a ona evropska maksima koja se ogleda u pojmu Energetska tranzicija se pravilnije u slučaju Balkana može definisati kao tranzicija na energetsku zavisnost.
Kako je jednom prilikom jedan kolega iz Nemačke lepo primetio: „Znate, Nemačka je velika i ekonomski jaka industrijska sila. Ona sebi prosto može da priušti jednu do dve veće privredne strateške greške u jednom veku i da se nakon njih, bez većih posledica i oporavi, možda čak osvane, nakon istih i još jača, pošto je tokom trajanja tih, uslovno rečeno, pogrešnih poteza, svoju novu tehnologiju plasirala u zemljama u razvoju, koje su naravno bespogovorno, nekritički, sledile tu istu pogrešnu procenu. Ali, sa druge strane male zemlje Balkana i istočne Evrope nemaju taj luksuz i za njih bi prva takva greška bila i poslednja greška, posle kojih više kao industrijske zemlje ne bi ni postojale, praktično bi bile vraćene u doba pre industrijalizacije, sa svim posledicama po ekonomiju i stanovništvo tih zemalja”.
Koleginica sa kojom sam godinama radio u međunarodnoj energetskoj zajednici, inače poreklom iz Rumunije, svedočila je tokom tranzicije, koja je pre dvadesetak godina izvršena u energetskoj industriji ove zemlje – danas članice EU, o ogromnim socio-ekonomskim problemima sa kojima se Rumunija susrela tih godina, pre svega usled nepromišljenog sleđenja direktiva, koje nisu krojene od strane poznavaoca specifičnosti njihovog tadašnjeg energetskog sistema, a koje su dovele, po njenim rečima, do enormne nezaposlenosti i ekonomske krize u toj zemlji. Čak je podelila tada i podatak sa mnom, prosto neverovatan podatak, po kojem je od ukupno 5.000.000 ljudi, koliko je Rumuniju u tom talasu napustilo i otišlo u inostranstvo u potrazi za boljim životom i pokušajem da reše pitanje elementarne egzistencije, čak 3.000.000 ljudi upravo na direktan ili indirektan način bilo povezano sa ugašenim energetskim i industrijskim postrojenjima. Ovaj podatak, naravno, ukoliko je tačan, čak i blizu tačan, mogao bi se nazvati „modernom Velikom seobom naroda”, ovoga puta ne izazvanom prirodnom kataklizmom, okupaciojom od strane neke strane vojne sile, već samo jednom pogrešnom političkom odlukom, koja je doneta sa ciljem imitiranja, odnosno dodvoravanja novoj eliti u koju je Rumunija tih godina upravo stupala.
Domaći resurs i domaća proizvodnja garant stabilnosti cena i energetske bezbednosti Srbije
Proizvodnja električne energije iz domaćih resursa – uglja i vode nas je kao narod i državu, bukvalno, spasila tokom devedesetih godina prošlog veka od potpunog kolapsa. To što i dalje kao država imamo kontrolu nad svojim elektroenergetskim sistemom možemo zahvaliti isključivo prirodnom bogatstvu, koje se ogleda u ležištima uglja. Upravo ta fenomenalno koncipirana hidro-termo koordinacija i činjenica da se energija proizvodi iz domaćeg resursa dovode do toga da i dalje imamo ubedljivo najeftiniju električnu energiju za krajnje potrošače u Evropi.
Foto: EPS
U nastavku je tabela preuzeta sa Eurostat-a sa prikazanim cenama električne energije za krajnje potrošače po državama EU za 2020. godinu.
Foto: EPS
Kod nas, radi poređenja, cena za široku potrošnju nakon poslednjeg poskupljenja od 01.02.2021 iznosi oko 7,867 dinara/kWh, odnosno oko 6.7 EUR centi/kWh. Ovo kao činjenica ne odgovara nikako špekulantima, kao ni inostranom kapitalu, koji vidi svoju šansu u plasiranju sredstava u cilju preuzimanja naše nacionalne elektroenergetske scene, odnosno domaćeg tržišta električne energije. Kada pogledate cene električne energije u ostatku Evrope postaje jasan motiv borbe protiv našeg domaćeg proizvođača i želja da se istom vrednost umanji, a poslovanje ugrozi ili uništi. Reč je o surovoj tržišnoj trci, u kojoj, nažalost, često na pogrešnoj strani nastupaju mnogi domaći činioci, najčešće neznanjem i svojom glupošću zavedeni i iskorišćeni, a vrlo često i iz jasnih ličnih finansijskih interesa.
Perfidna kolonijalizacija
Po mom dubokom ubeđenju odustajanje od sopstvenog energetskog resursa ide na ruku isključivo inostranom kapitalu i daljoj kolonizaciji Srbije, kao i preuzimanju njenih prirodnih bogatstava lukavošću zakonodavca u Briselu i drugim svetskim centrima moći. EU nama ne nudi partnerstvo i preuzimanje standarda EU na bazi jednakog, partnerskog odnosa, već isključivo kao set pravila za potpunu kolonizaciju, kao pograničnog područja svog interesa, kako nas posmatraju već vekovima.
Postoje, takođe, određeni tehnički aspekti koji ne dozvoljavaju tako olak prelazak na izuzetno osetljiv izvor energije kakav su današnji OIE, tako da do njega nikada neće doći bez drastičnog uticaja na životnu sredinu iz ovog ili nekog drugog ugla. Danas dostupna tehnologija OIE dozvoljava samo delimičnu nezavisnost od termocentrala, usled vrlo slabe robustnosti, ili žilavosti solarnih i vetro izvora prema teškim vremenskim i havarijskim uslovima rada EES. Možda je i najsvežiji dokaz tome slučaj Teksasa u SAD sa početka ove godine. Koliko god se nekome sviđale ili ne, termoelektrane će biti stožer EES u svakom dobrom sistemu elektroprivrede – sve dok se ne pronađe adekvatna zamena. Da li je izvor TE ugalj, gas, uranijum ili nešto peto, to je stvar nacionalnih mogućnosti, strategije, politike ili čega već ne. U slučaju Srbije nezavisnost EES donose nam naše rezerve uglja i odlično koncipirana hidro-termo koordinacija u našem domaćem EES, sa izuzetnim iskustvom i znanjem naših stručnjaka i ogromnom tradicijom u toj oblasti.
Taksa na CO2 za eliminaciju konkurencije
Najavljena i već viđena taksa na emisiju CO2 je osmišljena kao alatka za borbu protiv konkurentskih privreda na istoku, kao i savršen alat za preuzimanje malih, nezavisnih nacionalnih sistema. Podržavati ETS i ugljenične takse je jednako podržavati kolonijalnu okupaciju malih nacija od strane inostranog kapitala u ovom trenutku. Termoelektrane na ugalj su danas neuporedivo čistiji kapaciteti za proizvodnju električne energije nego li pre par decenija. Ono što im se i dalje maksimalno zamera jeste emisija ugljen dioksida, koju smo, nadam se, u prethodnim tekstovima uspeli da razoktrkrijemo kao oružje u areni ekonomskog a ne ekološkog rata. U stvarnosti, kada sve ostale maske padnu, smeta pogrešno vlasništvo termoelektrana u našem slučaju… u očima korporativnog kapitala ne sme ništa da bude u rukama države, posebno ne malih država… država je neprijatelj velikom korporativnom kapitalu… država brine o ljudima… a veliki korporativni kapital isključivo o profitu…
Svaka nacija na ovom svetu, koja poseduje određeno prirodno bogatstvo i znanje, kao i tehnologiju kojom ga već eksploatiše, drži se istog dokle god može. Ja bih se složio da Srbija odmah pređe na alternativni izvor energije da je Nemačka odustala od uglja pre trideset godina, arapski svet i SAD od nafte pre dvadeset, a Francuska od nuklearne energije pre deset godina… U svakom drugom slučaju pristajemo na svoje sopstveno privredno, samim tim i nacionalno samoubistvo.
Vreme odluke
Došlo je vreme da se sedenje na dve stolice, barem u elektroenergetici, zaboravi kao opcija borbe protiv neukosti i neznanja. Jer, slepo sleđenje EU u procesu dekarbonizacije dovešće do uništenja nezavisnih nacionalnih elektroenergetskih sistema na tlu kontinentalne Evrope.
Oslonac nezavisne države od pamtiveka ogleda se u tri parametra: izvorima čiste vode, hrane i energije. Naša država je na prekretnici, kada je reč o energetici i svaka igra, svaki pogrešan korak znači totalnu predaju nacionalnih resursa stranom interesu, i ništa, ama baš ništa drugo, osim toga, ne može da znači. Vreme je da se karte otvore, pošto ih zapadne ekonomije nemilosrdno i bez srama otvoreno pokazuju već izvesno vreme.
Vreme je da se nacionalni interesi u elektroenergetici štite vrlo direktno, bez rezerve i bilo kakvog „srama” izazvanog od strane bilo koje veštački generisane kampanje, uvek generisane sa ciljem postizanja istog, lakog i „mekog” prodora stranog ekonomskog interesa u suptilne pore, vrlo osetljivih društava na istoku Evrope. Osetljivih na svaki pomen negativnog uticaja na društvo, ili negativnog uticaja na ekologiju.
Ne postoji nijedna država na zapadnoj i istočnoj hemisferi koja ne vodi računa o svojim nacionalnim interesima, vrlo surovo i striktno. Ja samo želim da moja mala zemlja dobije pravo da se ponaša makar malo kao „velike zemlje” Zapada, da gleda svoj interes, uvek, kao prvo i sveto.
Potrebno je uložiti mnogo u čistiju tehnologija prerade i korišćenja uglja – to se slažem, ali ne treba tek tako pod prvim pritiskom Zapada, koliko god velik taj pritisak bio, odustati od sopstvenog resursa.
Ukoliko danas odustanemo, sutra će se pojaviti neki novi strani investitor i taj isti ugalj, ugalj koji danas satanizuje, iskoristiti za svoj interes i debelo na njemu zaraditi. Tada će za našu državu biti kasno. Tada više neće biti ni domaćeg znanja ni domaćeg kapaciteta sposobnog za eksploataciju ovog energenta. Zato čuvajmo celokupan domaći resurs dat od Boga, zajedno sa ljudskim i intelektualnim kapacitetom, koji trenutno posedujemo, a koji je građen decenijama unazad. Prostim jezikom, poštujmo sebe kao što veliki poštuju sami sebe.
Foto: EPS
Svi koji se danas upuštaju i olako bave vrlo atraktivnom oblašću energetike u našoj državi, prvo se moraju zapitati da li imaju dovoljno obrazovanja i znanja iz ove vrlo osetljive oblasti. Takođe, moraju imati na umu da će ih u vrlo skoroj budućnosti sustići sud novih pokoljenja, pokoljenja stručnjaka koji možda neće biti pod ovako velikim uticajem pomenutih zapadnih mantri, različitih idiotizama, vođenih od strane institucija – finansiranih korparativinm kapitalom sa zapada i vođenih anacionalnim interesima u svakom pogledu. Svi koji se danas, na bilo koji način, bave energetikom moraju znati, da postoje oni koji će na nova pokoljenja preneti to saznanje, kao i svu sramotu pogrešnih odluka, koje se danas mogu doneti pod enormnim pritiskom zapadnih ekonomija, čije interese zastupaju zapadni mentori i domaći glasnogovornici, koji se predstavljaju kao dušebrižnici za našu sudbinu, a zanimaju ih samo lični i interesi onih koji ih finansiraju.
Kako je najveći srpski pesnik svih vremena zabeležio: „Kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovještvom”. Upravo tako će se završiti i ova neslavna epizoda idiota i korisnih budala u službi protivnika budućnosti svoje porodice, svog roda, svoje države, svog regiona.
NA jučerašnjoj sednici Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije, tokom diskusije o izgradnji termoeletrane „Kolubara B“, svi članovi ovog tela izrazili su podršku zahtevima koje su na protestnom skupu u Kaleniću u ponedeljak izneli zaposleni u „Kolubari“, „Kostolcu“ i termoelektranama, saznaju „Novosti“.
Podsetimo, oni su na zboru zahtevali da se stavi van snage strategija, prema kojoj bi do 2030. godine trebalo da bude obustavljena eksploatacija uglja sa površinskih kopova „Kolubare“ i „Kostolca“ i da se nastavi gradnja „Kolubare B“. Za sporan rok u strategiji saznalo se iz pisma koje je Ministarstvo uputilo Nadzornom odboru EPS.
U dopisu je zatraženo da do 2030. prestane prozvodnja struje iz tog energenta, kao i da se novac preusmeri u obnovljive izvore energije i prekine sa investicionim planovima, što bi obuhvatilo i prestanak izgradnje termoelektrane „Kolubara B“.
Predsednik sindikalne organizacije „Kolubara“ Miodrag Ranković, koji je u tom svojstvu prisustvovao jučerašnjoj sednici Nadzornog odbora EPS, za naš list, kaže da su se tokom rasprave svi članovi izjasnili da podržavaju zahteve rudara.
– Ovo je jedno veliko nepoznavanje Elektroprivrede Srbije, i iz tog razloga mi ne odustajemo od naših zahteva, odnosno tražimo nastavak gradnje TE „Kolubara B“, brisanje strategije o gašenju rudarskih i termo kapaciteta 2021 – 2030. godine, kao i smenu ministarke Mihajlović. Kao što je svim građanima Republike Srbije dokazala, više puta, gospođa Mihajlović ne radi u interesu građana Srbije već isključivo u interesu uvoznih lobija – zaključio je Ranković.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović juče, dan nakon protesta rudara, sastala se sa predstavnicima sindikata EPS i poručila da neće biti gašenja elektrana i da će se formirati savet u Vladi koji će praviti plan za termokapacitete do 2050. S druge strane, iz sindikalne organizacije Rudarskog basena „Kolubara“ kažu da ih ministarka nije pozvala na razgovor i poručuju joj da se sastaje sa nelegalnim predsednikom sindikata EPS koji je na zboru rudara u ponedeljak smenjen. Kako naglašavaju, jedino veruju Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću sa kojim su zatražili hitan sastanak.
– Od ministarke ništa ne očekujemo, njoj ne verujemo i zato smo tražili njenu smenu – naglašava Ranković. – Imamo poverenje samo u Vladu i predsednika Aleksandra Vučića koji je za površinski kop „Radljevo“ kazao da se otvara baš zbog elektrane „Kolubara B“.
On navodi da je na zboru tražio da ga primi ministarka Mihajlović, kao i da ga ona nije pozvala na sastanak.
– Kasno noću mi je stigao mejl od sindikata EPS u vezi sa sastankom – navodi naš sagovornik. – Na čelu tog sindikata je Milan Đorđević, nelegalni predstavnik koji je u ponedeljak smenjen na zboru. Umesto da zove nas legalne predstavnike, ona šuruje sa nelegalnim.
Ministarka Mihajlović je juče rekla da je zajednički cilj države, EPS i sindikata da to bude snažno, moderno i uspešno preduzeće.
Povodom izgradnje termoelektrane „Kolubara B“, ona navodi da je stav Ministarstva da se odluke u vezi sa novim investicijama moraju donositi zajednički i da je potreban plan šta će se raditi u energetici u narednih 20 i 30 godina.
– Formiraćemo savet u Vladi koji će raditi na planu termokapaciteta do 2050. godine – istakla je ministarka. – U tom savetu će biti predstavnici više ministarstava, rudarstva i energetike, finansija i zaštite životne sredine, EPS i njihovog sindikata. Nije glavno pitanje da li će se graditi određeni novi kapaciteti, nego šta je opravdano u ovoj situaciji, da li treba da se angažujemo u revitalizaciji postojećih elektrana.
Predsednik Sindikata EPS Milan Đorđević, kome je na protestu u ponedeljak izglasano nepoverenje, rekao je da je mnogo insinuacija i manipulacija pratilo ovaj skup i da je on zloupotrebljen da bi se zatražila smena ministarke i rukovodilaca sindikata. Iz Ministarstva su saopštili da je na sastanak bio pozvan i predsednik Sindikata „Kolubara“, koji se, kao navode, nije odazvao na poziv.
Potpisan Sporazum u vezi sa primjenom Kolektivnog ugovora Mješovitog Holdinga Elektroprivrede Republike Srpske sa izmjenama i dopunama (Sl. bilten ERS broj:13/17,15/17 i 9/18)
Na današnjoj sjednici Sindikalnog odbora RiTE Ugljevik konačno su se stišala previrajna kako u samoj Sindikalnoj organizaciji, tako i na relaciji uprava -sindikat.
Naime, nakon bure dešavanja, prepiski, zborova, korektnih i nekorektnih istupa u medijima, konačno se se razumjeli međusobno i članovi Sindikalnog odbora RiTE Ugljevik, a onda su pozvali i direktora Čedomira Stojanovića (koji se odmah odazvao pozivu) i usaglasili dalje korake koji treba da dovedu do osnovnog cilja- potpisivanja Kolektivnog ugovora.
Postalo je jasno i to da nije sindikat taj koji trguje radničkim pravima, kao i da nikome ne odgovara haotično stanje. Pravljenje meteža i opstruisanje argumentovane rasprave vodi u ćorsokak, tako da su spuštene lopte i dogovoreno je da uprava RiTE Ugljevik i Sindikalna organizacija potpišu Sporazum kojim bi važenje Kolektivnog ugovora bilo produženo na period do 180 dana, a u kojem bi se nastavilo pregovaranje sa upravom Mješovitog holdinga u vezi sa potpisivanjem temeljnog akta koji štiti radnike.
Kao što je ugalj resurs, tako je i radna snaga resurs i ulaganje u radnu snagu predstavlja uvećavanje kapitala, što polako postaje jasno I rukovodećim kadrovima.
Ostaje nada da Sporazum koji je sklopljen nije krhkog karaktera, jer je sindikat dobio i usmene i pisane garancije da radnici RiTE Ugljevik , ukoliko se u međuvremenu ne potpiše poseban Kolektivni ugovor, neće ostati bez pojedinačnog Kolektivnog ugovora.
Дана, 22.04.2021. године, Синдикат по Одлуци Синдикалног одбора број 339/21 од 19.04.2021. године је био у „Д“ смјени Подружница Рудник и информисао раднике о актуелним дешавањима, уз максималне услове које су прописане око COVIDA 19, што се види на фотографијама.
Дана, 20.04.2021. године, у времену од 15 до 16.10 часова, Синдикат по Одлуци Синдикалног одбора број 339/21 од 19.04.2021. године је био у „Б“ смјени Подружница Рудник и информисао раднике о актуелним дешавањима, уз максималне услове које су прописане око COVIDA 19, што се види на слици. Ићи ће се у друге смјене и послије тога биће истакнути захтјеви од стране радника.
Дана, 20.04.2021. године Синдикат по Одлуци Синдикалног одбора број 339/21 од 19.04.2021. године је био у „А“ смјени Подружница Рудник и информисао раднике о актуелним дешавањима, уз максималне услове које су прописане око COVIDA 19, што се види на слици. Ићи ће се у друге смјене и послије тога биће истакнути захтјеви од стране радника.
Predsjednik Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik Zoran Mićanović, izazvan, kako je rekao, arogantnim ponašanjem uprave preduzeća, na redovnoj sjednici Sindikalnog odbora RiTE Ugljevik iznio je lični stav u vezi sa Saopštenjem radnicima preduzeća od 16. 04.2021. godine. Mićanović se zapitao o kakvom to istinitom i objektivnom informisanju u vezi sa pravima iz radnog odnosa govori uprava preduzeća u saopštenju radnicima i o kakvoj se tu igri radi, šta to uprava pokušava da podmetne Sindikalnoj organizaciji RiTe Ugljevik, kao jednoj od najbolje uređenih organizacija u Republici Srpskoj. Potcjenjivanje znanja zaposlenih u RiTe Ugljevik od strane uprave je prevršilo svaku mjeru, jer tvrditi da se po prvi put u istoriji sindikalizma poslodavac bori za prava radnika, je vrijeđanje inteligencije. Jedini cilj uprave u cijeloj priči u vezi sa takozvanim nastojanjem sindikata da se radnicima smanji plata, je da se dio članstva odvoji od sindikata, tj. da se sindikat razjedini. Lažna tumačenja i falsifikovane dokumente sindikat ne prihvata i s pravom se pita „Ko će nas čuvati od čuvara?“
Niti jedna verzija Pravilnika o radu ne može biti bolja od Kolektivnog ugovora i ono u čemu je sindikat apsolutno jedinstven je stav da se ne prihvata Pravilnik o radu, tj. da se zahtijeva pojedinačno potpisivanje Kolektivnog ugovora između Sindikalne organizacije i Uprave RiTE Ugljevik.
Odluke i zaključci sa današnje sjednice Sindikalnog odbora objavljeni su na sajtu Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik, kao i na oglasnim tablama preduzeća.
Седма ванредна сједница Синдикалног одбора РиТЕ Угљевик сазвана је како би предсједник Мићановић упозао чланове одбора са дописом Управе предузећа од 12.04.2021. године, те како би им пренио утиске са састанка са директорм ЕРС Луком Петровићем од неколико дана раније.
Наиме, чланови Синдикалног одбора РИТЕ Угљевик на челу са Зораном Мићановићем сложили су се да перфидан притисак на рад синдиката који се перманантно врши по зависним предузећима неће „пити воде“ у Синдикалној организацији РиТЕ Угљевик, као што то није био случај ни у Синдикалној организацији РиТЕ Гацко.
Како је Мићановић рекао, након састанка са генералним директором ЕРС Луком Петровићем, јасно је да је да је став управе Матичног предузећа да Колективног уговора на нивоу Електропривреде нема. Поражавајуће је да синдикат води битку за очување достигнутог нивоа права радника, те да се уситњавањем и упливом у синдикалне организације зависних предузећа покушава умањити снага Синдиката ЕРС.
Са овог састанка упућен је позив управи РиТЕ Угљевик да потпише појединачни Колективни уговор са Синдикалном организацијом РиТЕ Угљевик, на начин како је то урађено у Гацку. Синдикалци су нагласили да измјена Колективног уговора неће бити, те да управа уствари има проблем по ком акту ће обрачунати плату запосленима. Утисак је да се и до сада водио тзв. економско-социјални дијалог због јавности,а не због истинске жеље да се нађе рјешење. Јасно је поручено да Синдикат РиТЕ Угљевик неће оставити своје чланство непокривено Колективним уговором, јер ова Синдикална организација има подршку готово сваког запосленог у Предузећу с обзиром да су од скоро двије хиљаде запослених готово сви чланови синдиката.
То што је синдикат јавно изражавао незадовољство у медијима је резултат потцјењивачког односа Управе према организацији и један је од метода синдикалне борбе. Управа није коректно одговарала на захтјеве и упите Синдикалне организације, те Синдикални одбор не прихвата објашњење да су све релевантне информације јавно доступне путем законом дефинисаних видова објављивања. Ако смо једна кућа, са једним домаћином, онда он треба да нас информише и да нам конкретно одговара на питања, истакнуто је на овом састанку. Синдикалци су поручили да није рјешење у слању дјеце у иностранство да раде, него да се рјешење треба тражити у кући, да треба очувати дом, а наш дом је наша радна средина, за шта ће се борити свим средствима.
Izgradnju sistema za transport šljake Uprava RiTE „Ugljevik“ platiće deset miliona maraka. Iz Sindikata ovog preduzeća upozoravaju da je projekat duplo pretplaćen.
- Za Sindikat RiTE „Ugljevik“ apsurdno je da za projekte, poput ugradnje sistema za tračni transport, uprava iz budžeta izdvaja blizu deset miliona maraka, jer se ovi poslovi mogu realizovati sa duplo manje novca. Da bude još veći apsurd, za pripremu tehničke dokumentacije planirani su troškovi više od milion maraka, kažu u Sindikatu.
„Jedan metar dužni ne smije više da košta više od hiljadu evra, a mi imamo nekih 800 metara tog tračnog transportera“, objašnjava Zoran Mićanović, predsjednik Sindikalne organizacije RiTE „Ugljevik“. On kaže da je tračni trasnporter tipski projekt, gdje sam izvođač daje tehničku dokumentaciju i da nije potrebno ga izrađivati, jer je dobijate gotovu.
Mićanović kaže da je kapacitet same trake dva puta najmanje predimenzioniran, a da to pokazuje da je u pitanju bacanje novca u vodu.
Takođe, dovodi se u pitanje ozbiljnost firme kojoj su namijenjeni navedeni milioni, jer je Uprava Rudnika i Termoelektrane „Ugljevik“ angažovala firmu „Eko piramida inženjering“, koja je poznata u javnosti po trgovini pelena za odrasle, a koja je u vlasništvu, kako navodi portal „Кapital“, direktora FК „Borac“ Dejana Lukendića.
„Кapital“, takođe, navodi da je Lukendić u ovaj posao ušao sa njemačkom firmom „Inženjering dobersek“, inače specijalizovanom za izgradnju i puštanje u rad postrojenja u oblasti rudarstva i metalurgije.
Iz Informativne službe RiTE „Ugljevik“ saopštili su da nije tačno da je Uprava potpisala Ugovor sa firmom „Eko piramida Inženjering“, već sa firmom „Inženjering dobersek“ Menhengladbah iz Njemačke.
„Raspisan je međunarodni postupak nabavke za izgradnju pomenutog sistema na koji su se prijavile četiri referentne firme. Кao najpovoljniji i najjeftiniji ponuđač je izabrana grupa ponuđača čiji je nosilac firma „Inženjering Dobersek GMBH“ Menhengladbah Njemačka, koja ima svoje predstavništvo u Beogradu i sa kojom je i potpisan ugovor.
Prema tome, za realizaciju ugovora odgovorna je firma sa kojom je potpisan ugovor, a koja je jedna od vodećih firmi u Evropi za izgradnju navedenog i sličnih poslova“, navodi se u saopštenju Informativne službe RiTE „Ugljevik“, ali se ne navodi vrijednost ugovora.
Iz Sindikata tvrde da se priprema tendera držala u tajnosti i da su bili prinuđeni da sve podatke preuzmu sa sajta preduzeća, bez odgovora zašto je predviđeni posao pretplaćen.
„Mi smo i zvanično poslali dokument upravi preduzeća, odnosno, nosiocu aktivnosti koji je trenutno direktor za izvršna pitanja Milutinu Tasovcu, inače naš narodni poslanik, i do današnjeg dana nismo dobili odgovor“, ističe predsjednik Sindikalne organizacije RiTE „Ugljevik“.
Prema procjeni Sindikata posao ne vrijedi 10 miliona maraka.
„Ne bi smjelo koštati više od 5 miliona maraka, maksimalno, i to je opet dobra priča“, kaže Mićanović.
Ovo bahaćenje sa milionima je, prema njegovim riječima, direktan udar na budžet preduzeća, koji već uveliko grca u dugovima, sa preko 240 miliona maraka kratkoročnih i dugoročnih kredita.
„Dužni smo dobovljačima preko 50 milina maraka, a naplativa sredstva dobavljača iznose preko 43 miliona maraka, a da smo, takođe, oprihodili investicije u toku, negdje oko 30 miliona maraka“, tvrdi Mićanović.
Iz Sindikata tvrde da radnici nemaju ni za rezervne djelove za proizvodnju uglja i da sve to vodi prema rubu propasti RiTE „Ugljevik“.
BANJALUKA – Dobit od 1,52 miliona maraka koju je u prošloj godini prikazao „Rudnik i termoelektrana Ugljevik“ nije pokazatelj uspješnog rada, kako se to pokušava predstaviti nego rezultat računovodstvenih tehnika i pozitivnih kursnih razlika.
Podsjećamo, Uprava RiTE „Ugljevik“ se nedavno pohvalila kako je nakon nekoliko godina preduzeće ostvarilo pozitivan poslovni rezultat. Međutim, u izvještaju se vidi kako to u stvari i nema puno veze sa njima.
Naime, u najvećoj mjeri na pozitivan rezultat su uticale pozitivne kursne razlike za obračunati dio kredita koji je podignut za izgradnju sistema za odsumporavanje (ODG), a koji je vezan za Japanski Jen.
Kako je iznos nevraćenog dijela kredita 185 miliona maraka svaka oscilacija kursa Jena značajno utiče na poslovanje preduzeća. Zbog pada jena u prošloj godini „RiTE Ugljevik“ je prihodovala 5,9 milionamaraka. Međutim ako u budućnosti dođe do jačeg rasta kursa ove valute jasno je da će doći do problema jer uprava nema uticaj na kurs valuta na svjetskom tržištu.
Takođe, pozitivan rezultat se pravio tako što su u preduzeću značajan dio tekućih rashoda prebacivali na investicione, čime se taj rashod putem amortizacije raspoređuje i knjiži na period trajanja investicije, pa je tako na primjer kod otvaranja površinskog kopa „Ugljevik Istok“ do sada preknjiženo oko 30 milionamaraka.
Situacija po pitanju obaveza pokazuje kako je najveći proizvođač struje u Srpskoj u nimalo zavidnoj poziciji. Naime zaduženje kod domaćih banaka i ino povjerilaca iznosi oko 230 miliona maraka. Samo za kredit koji su digli zbog ODG sistema u narednih 19 godina imaju obavezu od oko 10 miliona godišnje.
RiTE Ugljevik već sada posluje na ivici likvidnosti. Preduzeće trenutno ima 35 miliona dospjelih a neizmirenih obaveza, dok je na primjer ukupan prihod za prošlu godinu bio 142 milionaKM. Samo matično preduzeće od njih potražuje oko sedam miliona maraka.
Dospjele obaveze se najvećim dijelom odnose na dobavljače i to 33,2 milionaKM, a ostalo su obaveze za eksproprijaciju 1,9 miliona te 400.000 KM za kamate po nevraćenim dugovima.
Zbog nemogućnosti plaćanja obaveza na vrijeme po osnovu zakonskih zateznih kamata „RiTE“ izgubi oko milion maraka.
Najveći teret za poslovanje predstavljaju ogromna sredstva koja se izdvajaju za zaposlene, koja iznose oko 60 miliona maraka godišnje u bruto iznosu.
Radnici zabrinuti
U sindikatu Elektroprivrede Republike Srpske su kratko poručili da sva preduzeća u sklopu mješovitog holdinga na isti način predstavljaju poslovne rezultate kako bi se stvorio privid da je stanje dobro, što je daleko od istine.
Nadležne su pozvali da što prije izvrše reorganizaciju i konsolidaciju cijelog sistema kako bi se spriječilo njegovo dalje urušavanje.
Дом здравља Угљевик покренуо је активност на прикупљању података о броју заинтересованих за вакцинисање против вируса Covid-19.
У том циљу спроводи се АНКЕТА међу лицима запосленим у РиТЕ Угљевик.
Анкетирање се врши у оквиру служби, радних јединица и радних цјелина Предузећа, а траје до петка 12.03.2021. године.
Након нешто више од два мјесеца одржана је сједница Синдикалног одбора РиТЕ Угљевик. Првом дијелу сједнице присуствовао је и директор Чедомир Стојановић. Чланови синдикалног одбора информисали су укратко директора Стојановића о стању у подружницама, односно о нивоу радне и технолошке дисциплине, као и о атмосфери која влада међу запосленима.
По ко зна који пут представници радника изразили су забринутост за опстанак предузећа. Годинама се провлаче исти проблеми и настају нови. Оно што одржава РиТЕ Угљевик је уходан систем и неки минималан ниво радно-технолошке дисциплине. Запослени у ЕРС су све мање у позицији да се боре за повећање плата, услова рада и друге бенефите које је некада запослење у Електропривреди нослило. Синдикат се сада бори за радну средину, средства за рад и одвајање рада од нерада. Пут да се изађе из тог зачараног круга и врати достојанство радницима Електропривреде је у социјалном дијалогу и третирању синдиката као пуноправног партнера како на нивоу зависних предузећа, тако и на нивоу електропривреде, министарства и Владе РС.
Са друге стране синдикат позива чланове да изађу из зоне комоције и равнодушности, те да се активно укључе у борбу за очување радних мјеста. Радна мјеста можемо очувати ако свако на свом послу да максимум, односно ради савјесно и одговорно и ако не вуче за још тројицу. И не треба заборавити да није само послодавац онај који има моћ, јер синдикат има контрамоћ која се састоји у аргументима за колективно преговарање, али и у пријетњи обуставом рада, штрајковима и протестима. Овом приликом наговјештена је и једночасовна обустава рада, ако се не потпише Колективни уговор до 15. марта.
Поново је наглашено да је РиТЕ Угљевик производно предузеће и да прије свега треба водити рачуна о производним радницима, па је од директора тражено да се нађе начин за исплату радног учинка производним радницима и носиоцима посла и радној заједници, што је директор Стојановић и обећао уз напомену да непосредни руководилац увијек има могућност на награди радника.
На сједници је усвојен Финансијски извјештај са мишљењем Надзорног одбора за 2020. годину, а синдикат је послао и изјашњења за дисциплинску комисију о питању радничких права.
Састанак је, без обзира на проблеме, завршен у доброј атмосфери са закључком да радници било ког предузећа које са бави истом дјелатношћу као РиТЕ Угљевик, нису ништа способнији од радника РиТЕ Угљевик, већ да је суштина у организацији и способним руководиоцима.
Рехабилитација радника је веома значајна за сваку друштвено одговорну фирму. Њихово добро здравствено стање, превенција од болести, али и опоравак, важни су са аспекта радне способности и добре кондиције запослених. Лијечење и брз опоравак након болести су у интересу сваког појединца и фирме у којој ради. Синдикат РиТе Угљевик је увијек водио рачуна о здрављу радника, те је у околностима пандемије корона вируса понудио пакет за рехабилитацију радницима РиТЕ Угљевик који су прележали корону. У понуди су били боравак од пет ноћења у Бањи Врућици, Термама Озрен и на Јахорини. Радници треба да искористе туристички ваучер у вриједности од 100 конвертибилних марака, а комплетну разлику у цијени надокнадиће Синдикална организација РиТЕ Угљевик.
Један од радника који ће искориститити прилику за ову рехабилитацију је Ненад Стевановић, руковалац дампера у РЈ Рудник. Он је у новембру прошле године прележао корону и како је рекао, посљедице у виду бржег замарања и данас осјећа. Он се захвалио Синдикалној организацији Предузећа на бризи за здравље радника, нагласивши да ће му боравак на олимпијској Јахорини, чист ваздух и опуштене шетње, сигурно пријати.
ЦоВиД–19 је обољење које на првом мјесту захвата респираторни тракт, а истраживања су показала да се ради о мултисистемском обољењу које може оштетити не само плућа, већ и бубреге, јетру, срце, мозак и нервни систем, кожу и гастроинтестинални тракт, те довести до психолошких промјена, анксиозности, депресије и когнитивних поремећаја. Досадашњим праћењем је примијећено да су најчешће посљедице: хронични умор, слабост мишића, главобоља, лоше подношење напора и отежано дисање. Набројане посљедице доводе до смањеног функционисања у активностима свакодневног живота особа које су прележале ЦоВиД-19, посебно особа које су лијечене на болничким одјељењима.
Синдикална организација на овај начин жели да да мали допринос унапређењу и очувању здравља радника…
Овом приликом подсјећамо да ће рехабилитација и бањско-климатско лијечење радника РиТЕ Угљевик, у организацији синдиката, за текућу годину бити реализована у истим бањским мјестима као и прошлих година . Приоритет за упућивање на рехабилитацију имаће радници са тежим обољењем, дужим радним стажом и који нису или су мањи број пута користили рехабилитацију за вријеме свог радног стажа. За редовно бањско-климатско лијечење са партицијацијом (која још није одређена) рок за пријаву је 05.март.
